Nova studija podataka iz anketa širom sveta sugeriše da je rang prihoda osobe u odnosu na njihove vršnjake povezan sa njihovim iskustvom fizičkog bola, pri čemu je niži rang prihoda povezan sa većom verovatnoćom da će iskusiti bol. Ovo je prvi put da je takav odnos prikazan.
Studija je otkrila da veza postoji u istom stepenu, bez obzira da li osoba živi u bogatoj ili siromašnoj zemlji.
Rang prihoda je pozicija apsolutnog iznosa ličnog dohotka pojedinca na listi tih iznosa poređanih od najnižeg do najvišeg. Što je viša pozicija na listi, to je viši rang prihoda.
Studija, čiji je autor dr Lusija Makija, predavač psihologije na Sitiju, Univerzitet u Londonu, takođe sugeriše da ljudi u siromašnim zemljama ne prolaze ništa bolje od onih koji žive u bogatim zemljama kada je u pitanju efekat apsolutnog iznosa ličnog prihoda koji zaradite na verovatnoći da dožive bol. Ovo je bio neočekivani nalaz i zahteva dalju istragu, jer je predviđanje bilo da će one u siromašnijim zemljama biti jače pogođene, pod pretpostavkom da će im povećanje apsolutnog prihoda omogućiti da dobiju više resursa za podršku svom blagostanju koji su lakše dostupni u bogatim zemljama.
Sve u svemu, nalazi studije sugerišu da bi najvažniji faktor koji utiče na nivo bola osobe na osnovu ličnog prihoda mogle biti negativne emocije vezane za njihovu procenu ranga prihoda u poređenju sa njihovim vršnjacima. Bilo da je to povezano sa njihovom percepcijom sopstvenog nivoa uskraćenosti u odnosu na svoje vršnjake (u skladu sa Teorijom relativne deprivacije) ili njihovim položajem u društvu i osećajem nedostatka socijalne mobilnosti (teorija društvenog poređenja).
U studiji su napravljene analize podataka iz godišnje Svetske Galupove ankete (GVP), tokom 2009-18. godine, i koja se sastoji od odgovora približno 1,3 miliona odraslih ispitanika iz 146 zemalja. Ispitanicima je postavljeno pitanje koliki je njihov ukupni mesečni prihod domaćinstva pre oporezivanja, koji je podeljen brojem ljudi u njihovom domaćinstvu da bi se dobio lični prihod ispitanika. Ispitanici su takođe upitani da li su iskusili fizički bol dan pre anketiranja na koji su mogli da odgovore sa „da“ ili „ne“. U analizama, modeli linearne regresije su kreirani od ovih podataka pored dodatnih pomoćnih informacija.
Ova studija se odnosi na bol kao na osećaj koji ljudi doživljavaju kada ih telo boli bez obzira na prisustvo fizičkog oštećenja.
Fizički bol je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi posećuju nesreću i hitnu pomoć u Velikoj Britaniji. Otprilike devet miliona ljudi živi sa hroničnim bolom u Velikoj Britaniji, a samo mišićno-skeletni bol čini 30 odsto medicinskih konsultacija u zemlji.
Fizički bol se dramatično povećava poslednjih decenija, postajući prioritet za globalno javno zdravlje. Bol utiče na slobodno vreme i produktivnost na poslu, povećava troškove zdravstvene zaštite i predstavlja veliki izazov za zdravstvene sisteme. Bol igra ključnu ulogu u samoubistvu i zloupotrebi droga i alkohola. U svetlu ovih okolnosti, razumevanje konteksta bola je ključno za rešavanje njegovih posledica.
Autorka studije, dr Lusija Makija, rekla je: „Ovo je prva studija koja pokazuje da su rang prihoda i bol povezani širom sveta. Ona sugeriše da psihološki faktori povezani sa dobro poznatim fenomenom društvenog poređenja mogu uticati na fizički bol ljudi.“
