Kroz saradnju između Teksaškog A&M univerziteta, Univerziteta Vitvatersrand, Državnog univerziteta Kolorado i drugih, Rhisotope Project, južnoafrička organizacija posvećena zaštiti nosoroga, pionir je u ugrađivanju radioaktivnih atoma za očuvanje očuvanja divljih životinja.
Projekat Rhisotop uključuje umetanje radioaktivnog izvora u rogove nosoroga da bi se sprečio krivolov. Pošto bi radioaktivni rogovi nosoroga bili manje privlačni potrošačima, to ih čini manje primamljivim za lovokradice.
Pored toga, radioizotopi bi se mogli otkriti na ulaznim lukama sa postojećom tehnologijom za detekciju radijacije, što olakšava pronalaženje rogova ako se njima trguje na međunarodnom nivou, kaže Džejms Larkin, profesor na Univerzitetu Vitvatersrand u Johanesburgu, Južna Afrika.
Ideja je nastala kada je Larkin sarađivao sa ljudima koji su tražili načine da učine rogove nosoroga manje privlačnim za odbijanje lovokradica. Kao stručnjak za radijaciju, Larkin je mislio da bi radioaktivni izotopi mogli biti korisni.
„Bila je to jedna od onih tri sata ujutro misli: ‘Šta ako stavim malu količinu u trubu?’“, rekao je Larkin. „Shvatio sam da bismo verovatno mogli da pronađemo to slatko mesto gde je doza bila dovoljno mala da ne naudi životinji, ali dovoljno velika da aktivira detektor.
Godine 2020. Larkin je upoznao Džesiku Babič, antropologa i sektorskog konsultanta, koja je mogla da predstavi ovu ideju zajednici za zaštitu prirode.
„Sve se radi o nauci koja spašava nosoroge, nosorogima spašava ljude i ljudima koji spašavaju nosoroge — prekrasna trilogija mogućnosti i uspjeha“, rekao je Babič, koji je postao glavni operativni direktor projekta Rhisotope.
Profesor nuklearnog inženjerstva u Teksasu, Kreg Marijano, poznaje Larkina dugi niz godina kroz učešće u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA). Tokom sastanka IAEA, Larkin je pomenuo projekat i njegove izazove, a Marijano je ponudio pomoć. Marijanov diplomirani student Džordan Hilis počeo je da radi na projektu 2022. godine.
I Hilis i Larkin su istraživali koji nivo radioaktivnog materijala bi bio bezbedan za nosoroga. Radili su nezavisno koristeći različite pristupe kako bi mogli da potvrđuju rezultate jedni drugima.
Hilis je napravio detaljan računarski model glave nosoroga i izračunao potencijalne doze. Trenutno objavljuje rezultate projekta.
„Naš prvi prioritet je bio da proverimo da li je bezbedno staviti ovo u životinju. Poslednja stvar koju želimo je da joj na bilo koji način naškodimo ili utičemo na karakteristike roga i ono što ga čini tako jedinstvenim“, rekao je Hilis.
Pronalaženje nivoa i vrste zračenja koje bi moglo da izazove radijacionu bolest ili ošteti ćelije koje proizvode rogove bio je izazov, kaže Marijano. Kada shvate rizik od zračenja, mogli su da shvate da li se i dalje može otkriti siguran izvor zračenja.
Ovaj naporan rad na proceni nivoa doze kulminirao je lečenjem 20 crnih i belih nosoroga u The Rhino Orphanage u južnoafričkoj provinciji Limpopo. Bila je to naporna nedelja za tim u Južnoj Africi, rekao je Larkin. Lečili su sedam životinja 25. jula i još 10 26. jula. Sledećeg dana su lečili još tri životinje. Radili su sa skoro tri tone teškog bika nosoroga i pratili dva odrasla bika nosoroga helikopterom u gušću vegetaciju.
„Uzbudljivo je, zamorno, prašnjavo, vruće, znojava, adrenalin, a intelektualno je bio tobogan“, rekao je Larkin. „Bilo je noći kada smo bili zabrinuti, hoće li ovo uspeti? Sada sam stavio vrat na blok i rekao: ‘hajde da probamo’.“
Sada kada su uključene životinje od mesa i krvi, sledeći korak za projekat Rhisotope je praćenje 20 nosoroga kako bi se potvrdili Hilisovi i Larkinovi modeli i osigurali da radioizotopi nisu štetni. Hilis takođe koristi simulacije da odredi najbolje izvore zračenja za otkrivanje granica putovanja. Ona će takođe eksperimentisati sa pravim monitorima portala za zračenje i izvršiti fizička merenja na nekim postojećim rogovima nosoroga.
Za istraživački projekat studenta doktorskih studija, Larkin je rekao da je Hilisov rad na projektu Rhisotope značajan jer je imao krajnji cilj i opipljiv efekat.
„Kada radite magistarsko istraživanje ili doktorat, to je više čisto istraživanje“, rekao je Larkin. „Ovo je veoma primenjeno istraživanje koje je fokusirano na vrlo specifičan ishod.
Sada kada je projekat van laboratorije, Hilis je uživao u tome što dobija toliko pažnje u vestima i istraživačkoj zajednici. Njeni prijatelji su joj slali veze do priča o projektu Rhisotop onako kako ih vide na društvenim mrežama.
Još jedan uzbudljiv trenutak za Hilisa bilo je predstavljanje istraživanja u toku na prošlogodišnjoj konferenciji Društva za zdravstvenu fiziku sa Marijanom i Tomom Džonsonom sa Državnog univerziteta Kolorado, još jednim saradnikom na projektu. Tim je predstavio svoje radove tokom posebne sesije posvećene projektu Rhisotope prvog popodneva konferencije. Hilis je rekao da su bili iznenađeni kada su se zatekli da razgovaraju sa prepunom prostorijom.
„Bilo je lepo, kao studentu i istraživaču, znati da je moj rad zaista zanimljiv ljudima na terenu“, rekao je Hilis.
Hilis, koja je prvobitno bila zainteresovana za biomedicinski inženjering, voli što njen projekat uključuje i medicinu i nuklearno inženjerstvo. Projekat ju je takođe podstakao da temeljno razume svaki aspekt projekta. Ovo je bilo ključno za komunikaciju sa agencijama i interakciju sa iskusnim kolegama iz različitih oblasti.
„Čini me jačim istraživačem ne samo da razumem nuklearni inženjering, već i biologiju i hemiju“, rekao je Hilis. „Radeći sa američkom carinskom i graničnom zaštitom, ne mogu da budem naivan student na sastanku i da ne znam kako funkcionišu njihove operacije. Bio sam pred izazovom da razumem još toliko disciplina i stvarnih ‘čizama na nogama’ „prizemne“ aplikacije nego što sam ikada mislio da hoću.“
Hilis, koji planira da diplomira naredne godine, nikada nije očekivao da će biti uključen u tako uticajna istraživanja koja kombinuju nuklearni inženjering i očuvanje divljih životinja.
„Niko ne povezuje nuklearni inženjering sa životinjama ili projektima očuvanja“, rekla je ona. „Da biste dobili oko javnosti na ovo i zainteresovali druge ljude za različite primene nuklearnog inženjeringa, dobijate najbolje od oba sveta.“
Kao megabiljojedi koji oblikuju pejzaž, nosorozi su ključni za njihov ekosistem. Slično, trgovine na crnom tržištu koje podstiču krivolov utiče na društvo, tako da smanjenje krivolova takođe pomaže ljudima. Trgovina divljim životinjama je jedan od glavnih elemenata organizovanog kriminala, zajedno sa oružjem, drogom i trgovinom ljudima, a ovi elementi često idu zajedno.
„Rog nosoroga je najvrednija lažna roba na crnom tržištu“, rekao je Babič. „Ako to možemo da eliminišemo sa tržišta, nadamo se da će to imati značajan uticaj na kriminal na crnom tržištu. Krivolov nosorog u Južnoj Africi utiče na svakog građanina, bez obzira gde se nalazite u svetu, zbog čega predstavlja na crnom tržištu“.
U budućnosti, projekat namerava da komercijalizuje ovu metodu za zaštitu nosoroga na rezervama ili privatnom zemljištu, rekao je Babič. Članovi tima se takođe nadaju da će ovaj pristup ponoviti i za druge životinje koje se obično love, kao što su pangolini, kaže Larkin.
Projekat Rhisotop će uskoro pojačati svoje druge filantropske napore. Ovo uključuje obezbeđivanje ženskih higijenskih proizvoda za devojčice koje pohađaju školu, izgradnju bašta u školama kako bi se obezbedila sveža hrana i prilike za učenje, i donošenje vode u zajednice.
„To znači da domaćinstva imaju vodu, škole imaju vodu, a stoka ima vodu“, rekao je Babič. „Kada stavite velikog nosoroga u taj rezervoar u kome se čuva voda, ljudi svaki dan izlaze iz svojih domova i vide nosoroga: ‘Nosorog nas spasava, i zato mi moramo da spasemo nosoroga.
Pretnja po nosoroge možda nije toliko vidljiva i uvek prisutna u Sjedinjenim Državama, ali rad poput projekta Rhisotope pomaže u zaštiti životne sredine i kulture Južne Afrike, objasnio je Hilis.
„U Južnoj Africi im je to svaki dan pred licem: to je nešto što oni priznaju i pokušavaju da osvoje“, rekao je Hilis. „Ako postoji način da se pomogne ne samo drugoj zemlji, već i čitavoj vrsti širom istočne hemisfere, to je izvanredno.“
