Prirodni predatori poput ptica i buba mogli bi biti efikasna alternativa pesticidima, smanjujući populaciju štetočina koje proždiru usjeve, a istovremeno povećavaju prinose, rekli su istraživači u srijedu.
Štetočine su odgovorne za oko 10 procenata — ili 21 milion metričkih tona — gubitaka useva svake godine, ali njihovo suzbijanje je dovelo do široke upotrebe hemijskih pesticida.
Da li bi ptice, pauci i bube, među ostalim predatorima beskičmenjaka, takođe mogli da urade posao?
Istraživači u Brazilu, Sjedinjenim Državama i Češkoj Republici analizirali su ranija istraživanja o kontroli štetočina predatora i otkrili da su pomogla u smanjenju populacije štetočina za više od 70 procenata, dok su prinose useva povećale za 25 procenata.
„Prirodni predatori su dobri agensi za kontrolu štetočina, a njihovo održavanje je od suštinskog značaja za garantovanje kontrole štetočina u budućnosti sa neposrednim klimatskim promenama“, rekao je glavni autor Gabriel Boldorini, dr. student na Federalnom ruralnom univerzitetu u Pernambuku u Brazilu, rekao je AFP-u.
Iako istraživači nisu direktno upoređivali efikasnost beskičmenjaka u odnosu na pesticide, rekao je on, šteta koju pesticidi nanose ekosistemima i biološkoj kontroli je dobro dokumentovana, od gubitka biodiverziteta i zagađenja vode i zemljišta do rizika po ljudsko zdravlje.
Istraživači su otkrili da su predatori bili efikasniji u kontroli štetočina u regionima sa većom varijabilnosti kiše — za koju se očekuje da će se povećati zbog klimatskih promena.
Istraživači su takođe bili iznenađeni kada su otkrili da je posedovanje jedne vrste prirodnog predatora podjednako efikasno kao i više vrsta, rekao je Boldorini.
„Uopšteno govoreći, što je više vrsta, to bolje funkcionišu ekosistemi. Ali postoje izuzeci“, rekao je on, dodajući da bi i jedna vrsta mogla da obavi posao jednako dobro.
Klimatske promene i porast nivoa ugljen-dioksida utiču i na prinos useva i na dinamiku štetočina širenjem distribucije štetočina i povećanjem stope njihovog preživljavanja.
U međuvremenu, druge studije su pokazale da beskičmenjaci koji su vitalni za zdravlje ekosistema trpe brz pad na globalnom nivou.
Boldorini je rekao da očuvanje beskičmenjaka „garantuje kontrolu štetočina i povećanu produktivnost, bez oštećenja ekosistema“.
