Svi znaju da je 2 + 2 = 4, ali zašto uopšte imamo aritmetiku i zašto je to tačno? Istraživači sa Univerziteta u Kenterberiju nedavno su odgovorili na ova pitanja aritmetikom „obrnutim inženjeringom“ iz psihološke perspektive. Da bi to uradili, razmotrili su sve moguće načine na koje se veličine mogu kombinovati i dokazali (po prvi put u matematičkom smislu) da su sabiranje i množenje najjednostavniji.
Njihov dokaz se zasniva na četiri pretpostavke — principima perceptivne organizacije — koje oblikuju način na koji mi i druge životinje doživljavamo svet. Ove pretpostavke eliminišu sve mogućnosti osim aritmetike, na primer kako vajarski rad otkriva statuu skrivenu u kamenom bloku.
Monotoničnost je ideja „stvari se menjaju u istom pravcu“ i pomaže nam da pratimo svoje mesto u svetu, tako da kada se približimo nekom objektu, on postaje veći, ali manji kada se udaljimo. Konveksnost je utemeljena na intuiciji između. Na primer, četiri ugla fudbalskog terena definišu teren za igru čak i bez graničnih linija koje ih povezuju. Kontinuitet opisuje glatkoću kojom se čini da se objekti kreću u prostoru i vremenu. Izomorfizam je ideja istosti ili analogije. To je ono što nam omogućava da prepoznamo da je mačka sličnija psu nego kamenu.
Uzeti zajedno, ova četiri principa strukturiraju našu percepciju sveta tako da je naše svakodnevno iskustvo uređeno i kognitivno upravljivo.
Implikacije, objašnjene u radu u Psihološkom pregledu, su dalekosežne jer je aritmetika fundamentalna za matematiku i nauku. Oni sugerišu da je aritmetika biološki zasnovana i prirodna posledica naše percepcije. Matematika je, dakle, realizacija u simbolima fundamentalne prirode uma, i kao takva i izmišljena i otkrivena. Naizgled magični uspeh matematike u fizičkim naukama nagoveštava da naš um i svet nisu odvojeni, već deo zajedničkog jedinstva.
