Istraživači sa Univerziteta u Sinsinatiju pregledali su časopise nakon tretmana koje su vodili učesnici u studiji o prestanku pušenja iz 2014. koja je otkrila da su psihodelici efikasni u pomaganju nekim ljudima da prestanu pušiti.
U novom radu objavljenom u časopisu Kennedi Institute of Ethics Journal, istraživači su analizirali sopstvene reči učesnika i otkrili da psihodelici u kombinaciji sa terapijom razgovorom često pomažu dugogodišnjim pušačima da vide sebe kao nepušače. Ovaj novi osnovni identitet bi mogao pomoći da se objasni zašto je 80% učesnika moglo da prestane da puši šest meseci, a 60% je ostalo bez pušenja nakon pet godina.
Studija iz 2014. koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins otkrila je da su učesnici koji su želeli da ostave pušenje i koristili psilocibin, aktivni halucinogeni sastojak u psihodeličnim pečurkama, u kombinaciji sa kognitivno-bihejviorističkom terapijom, imali daleko veću verovatnoću da će uspeti od onih koji pokušaju druge tradicionalne metode odvikavanja od pušenja. .
Vodeći autor i postdoktorski istraživač Univerziteta u Sinsinatiju Neše Devenot rekla je da rezultati pokazuju da potencijalni psihodelici moraju da preoblikuju samopercepciju kako bi pomogli ljudima da se oslobode starih navika ili zavisnosti suočeni sa svakodnevnim životnim izazovima i iskušenjima.
„Videli smo iznova i iznova da ljudi imaju osećaj da su završili sa pušenjem i da su sada nepušači“, rekao je Devenot.
Studira nauku, istoriju i kulturu psihodelika na UC Institutu za istraživanje u sensingu.
Devenot je rekao da bi ovaj novi osećaj sopstva mogao pomoći ljudima da se naoružaju protiv iskušenja ili starih pokretača.
„Ako želite da odustanete od mesa, ali osetite ukusni odrezak, možda će vam biti teško odoleti“, rekla je ona. „Ali ako se identifikujete kao vegetarijanac i vaš osećaj ko ste jeste neko ko ne jede meso, taj identitet pomaže da se podstakne drugačiji izbor.
Tokom studije o prestanku pušenja, terapeuti su učesnicima dali vođene vežbe slika u kojima je od njih zatraženo da zamisle pušenje kao ponašanje izvan njihovog osnovnog identiteta. Učesnici su pismeno dokumentovali svoja iskustva.
Jedna vežba vođenih slika iz studije uokvirila je zavisnost od nikotina kao spoljnu silu, manipulišući ponašanjem za svoje ciljeve, poput gljivica koje stvaraju zombije u popularnoj seriji HBO-a „Poslednji od nas“.
„Poput gljivica Cordiceps koje funkcionalno transformišu insekte u ‘zombirane’ marionete da bi služile sopstvenim reproduktivnim svrhama, pušenje je okarakterisano kao oblik parazitske manipulacije“, pokazalo je istraživanje. Zasluge: Univerzitet u Sinsinatiju
Albert Garsija-Romeu, pomoćnik profesora psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Džon Hopkins, rekao je da psilocibin može da posluži kao katalizator koji će motivisati i inspirisati ljude da naprave promenu uz pomoć kognitivne bihejvioralne terapije.
„Kognitivna bihejvioralna terapija traži od nas da se prilagodimo mislima i osećanjima koja doživljavamo u svakodnevnom životu i kako se oni odnose na naše ponašanje“, rekao je Garsija-Romeu. „Zauzvrat, ljudi često imaju tendenciju da izgrade narativ ili osećaj sebe oko tih spoznaja i ponašanja.“
„Ovo postavlja osnovu za stvarno iskustvo psilocibina, koje može da pruži nove uvide i perspektive, kao i da posluži kao marker te promene identiteta poput obreda prelaza, što označava promenu, na primer, od pušača do nepušača.
Devenot je rekao da je veličina uzorka eksperimenta bila relativno mala sa samo 15 učesnika. Ali rezultati su ohrabrujući.
„Osećam da sam nekako fundamentalno drugačiji od juče“, napisao je jedan učesnik. „Pretpostavljam da se osećam kao da se dogodila neka vrsta metamorfoze!“
Neki učesnici su rekli da je tretman psilocibinom olakšao odvikavanje u poređenju sa prethodnim iskustvima. Drugi je rekao da je žudnja za nikotinom nekada bila nepodnošljiva. Ali tokom sesije doziranja, učesnik nije mogao ni da zamisli da žudi za cigaretom.
„Koncept izgleda čvrsto zacementiran u moju stvarnost čak i danas, da žudnje nisu nešto što je stvarno“, rekao je jedan.
Kako psihodelici pomažu u ovoj transformaciji?
Devenot kaže da se ljudi često zaglave u istim kolotečinama ponašanja, reagujući na isti način na stresore ili druge okidače. Ona to upoređuje sa skijaškom spustom koji koristi istu užljebljenu stazu niz planinu koju su koristili hiljadu puta.
„Nije tako jednostavno, ali je metafora kako govorimo o psihodelicima“, rekao je Devenot.
Psihodelici su upoređivani sa skijanjem po svežem snegu“, rekla je ona. „Ukorenjene brazde loših navika možda neće imati toliko vuču na našim skijama, tako da možemo postaviti druge puteve.
„Tražimo načine da pomognemo ljudima da promene ponašanje i prevaziđu inerciju svojih navika koje su više u skladu sa njihovim ciljevima i težnjama“, rekao je Devenot. „Zato su psihodelici od šireg interesa za istraživače.“
