Kada su stari psi sa kognitivnim poteškoćama praćeni u klinikama za spavanje, naučnici su otkrili da su iskusili mnoge iste poremećaje kao ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Naše krznene prijatelje takođe muči plitak, isprekidan san u starosti.
Kada su istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline (NCSU) i kolege iz Argentine i Mađarske snimili moždane talase 28 starijih pasa tokom dvosatnog spavanja, primetili su neke intrigantne aktivnosti ciklusa spavanja.
Slično kao kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću, muški i ženski psi sa izraženim kognitivnim problemima dremali su sve manje i manje duboko od onih koji nisu pokazivali kognitivni pad.
Konkretno, psi sa znacima demencije pokazali su jaču aktivnost beta talasa tokom dremanja, što je povezano sa budnošću.
Veterinarski neurolog NCSU-a Alejandra Mondino kaže da to znači da mozgovi pasa zapravo ne spavaju – ili, barem, ne u potpunosti.
Štaviše, činilo se da psi sa znacima demencije doživljavaju značajan gubitak u sporotalasnom snu.
„Kod ljudi, spore moždane oscilacije su karakteristične za SVS i povezane su sa aktivnošću takozvanog glimfatičkog sistema, transportnog sistema koji uklanja otpadne proteine iz cerebrospinalne tečnosti“, objašnjava veterinarski neurolog Nataša Olbi iz NCSU.
„Smanjenje sporih oscilacija kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću i povezano smanjeno uklanjanje ovih toksina su umešani u njihovu lošiju konsolidaciju pamćenja tokom dubokog sna.
Možda isto važi i za naše ljubimce. Potrebno je više istraživanja da bi se potvrdila ta pretpostavka, ali prikupljanje dokaza ukazuje na to da psi mogu biti dobar model za istraživanje Alchajmerove bolesti.
Naučnici su 2002. godine primetili da je dnevni obrazac spavanja i buđenja psa „dramatično izmenjen“ kod starijih očnjaka. Ipak, prethodne studije poput ove oslanjale su se na hirurško implantiranje elektroda u mozak psa.
Trenutni eksperiment je uspostavio neinvazivnu i etičku alternativu, sve uz korišćenje tehnike zlatnog standarda za procenu sna kod ljudi.
Ovo zahteva pričvršćivanje elektroencefalograma (EEG) na glavu psa dok spava. Instrument zatim snima moždane talase izvan lobanje.
Na kraju, psi koji su duže dremali bili su i oni koji su bolje rešavali probleme u zadatku obilaznog puta. Ovaj zadatak je uključivao barijeru ispred puta do dobrote. Psi su ocenjeni na osnovu toga koliko su dobro zaobilazili barikadu.
Nalazi potvrđuju ono što vlasnici pasa primećuju godinama: stariji kućni ljubimci sa kognitivnim padom imaju tendenciju da više pate od poteškoća sa spavanjem i pospanosti tokom dana.
Može biti da ovi poremećaji spavanja izazivaju kognitivni pad, ali takođe može biti tačno da kognitivni pad izaziva poremećaje sna. Po svoj prilici, istraživači sumnjaju da je u pitanju i jedno i drugo.
Istraživači sada planiraju da prate ovaj začarani krug kod mlađih pasa kako stare. Na taj način mogu da traže rane markere kognitivnog pada kod kućnih ljubimaca koji bi takođe mogli biti relevantni za njihove vlasnike.
„Nadajmo se da će terapijska ispitivanja na psima pomoći da se usmere naši izbori razvoja lečenja za ljude“, kaže Olbi.
Studija je objavljena u Frontiers in Veterinary Science.
