Potraga za razumevanjem inteligencije i otkrivanjem funkcionisanja uma oduvek se smatrala svetim gralom prirodnih nauka. Dok još uvek otkrivamo mnoge misterije, životinje mogu pružiti vredan uvid u poreklo i organizaciju uma i intelekta.
U svojoj najnovijoj studiji, koja se pojavljuje u GeroScienceu, istraživači sa Odeljenja za etologiju na Univerzitetu Etvos Lorand (ELTE) otkrili su da psi mogu posedovati ključnu komponentu inteligencije poznatu kao „g faktor“.
Važno je da ovaj faktor deli mnoge karakteristike sa svojim ljudskim kolegom, uključujući i obrasce starenja. Ovi nalazi bi mogli da nas približe razumevanju kako je organizovana kognicija pasa (i ljudi) i kako kognitivni pad napreduje sa godinama.
Kod ljudi, uspeh u različitim kognitivnim testovima ima tendenciju da pozitivno korelira; na primer, pojedinci koji su izvrsni u matematici mogu takođe da budu dobri u svom književnom eseju. Ljudske kognitivne sposobnosti su tako donekle centralizovane, ali i hijerarhijski organizovane, od obavljanja specifičnih zadataka do širih kognitivnih domena.
Na vrhu ove hijerarhije leži takozvani opšti kognitivni faktor, ili g faktor. Ovaj g faktor je osnovna komponenta inteligencije; ona obuhvata i utiče na sve osnovne kognitivne sposobnosti, a takođe je usko povezana sa akademskim uspehom, uspehom na radnom mestu i u karijeri.
U svom istraživanju, istraživači Odeljenja za etologiju u ELTE-u su se raspitivali o postojanju takvog opšteg kognitivnog faktora u slučaju pasa.
„Kognitivni i socio-kognitivni performansi pasa su veoma popularna tema u naučnoj literaturi, ali je većina studija uporedna, fokusirajući se na to koliko se psi dobro ponašaju kao vrsta. Iznenađujuće, ove studije su u velikoj meri zanemarile individualne razlike u specifičnim veštinama i Kao rezultat toga, znamo vrlo malo o tome kako su kognitivne sposobnosti pasa strukturisane“, rekao je Borbala Turčan, jedan od vodećih autora studije.
Da bi to istražili, istraživači su sastavili seriju od sedam zadataka za procenu kognitivnih performansi 129 porodičnih pasa starih između tri i petnaest godina, prateći ih tokom dve i po godine. Predstave u ovim testovima formirale su hijerarhijsku strukturu sličnu onoj koja se vidi u ljudskoj spoznaji.
Istraživači su identifikovali dva široka kognitivna domena: nezavisno rešavanje problema, koje je uključivalo testove upornosti, rešavanja problema i pamćenja, i sposobnost učenja, koje je obuhvatalo asocijativno učenje i testove učenja u jednom pokušaju.
Ovi domeni su bili međusobno povezani, što ukazuje da su psi sa boljim veštinama rešavanja problema generalno brže naučili nove zadatke, potvrđujući postojanje opšteg kognitivnog faktora višeg reda koji ih povezuje. Oslanjajući se na ljudsku literaturu, autori su to nazvali „pseći g faktor“.
Istraživači nisu bili zadovoljni samo pronalaženjem psećeg g faktora; takođe su želeli da potvrde da li ima prediktivnu moć sličnu onoj opisanoj za g kod ljudi.
„Da bismo potvrdili da smo zaista identifikovali opšti kognitivni faktor, ispitali smo da li ovaj faktor korelira sa individualnim karakteristikama poznatim iz literature ljudi i drugih životinjskih vrsta koje su povezane sa g faktorom“, objasnio je Tamas Farago, istraživač u ELTE-u. Odeljenje za etologiju.
Rezultati su otkrili da su psi sa visokim rezultatima g faktora skloniji istraživanju nepoznatih okruženja, pokazali su veći interes za novine i bolje se ponašali u novim situacijama učenja od pasa sa nižim rezultatima. Štaviše, g rezultati pasa su takođe bili povezani sa njihovim ličnostima, koji su mereni pomoću upitnika koji su popunili vlasnici pasa.
Visok skor g faktora bio je povezan sa višim nivoima aktivnosti, nivoa obuke i sposobnosti za obuku. Ovi nalazi su potvrdili da g faktor pasa liči na ljudski g faktor ne samo po strukturi već i po spoljašnjim korelacijama.
Pored brojnih paralela između pasjih i ljudskih g faktora, istraživanje korelacije kognitivnih sposobnosti pasa otvorilo je nove perspektive u oblasti istraživanja starenja.
„Dobro je poznato da kako psi stare, njihova pažnja, sposobnost učenja i pamćenje prirodno opadaju. Međutim, ako su kognitivne sposobnosti međusobno povezane, moguće je da njihov pad sa godinama nije nezavisan, već je pre povezan sa zajedničkim osnovnim faktorom koji stoji iza pogoršanje različitih sposobnosti“, naglasila je dr Žofija Bognar. student, drugi vodeći autor studije.
Istraživači su takođe pratili promene u kognitivnim performansama pasa tokom dve i po godine, i na osnovu ove longitudinalne procene, pokazali su da zaista postoji globalni kognitivni pad; skor g faktora pasa se smanjivao sa godinama.
Međutim, na ovaj pad uticalo je zdravstveno stanje pasa; psi slabijeg zdravlja su ispoljili brži pad vrednosti g faktora sa godinama, dok kod pasa dobrog zdravlja nije primećena značajna promena sa godinama. Iako je ovaj globalni pad uticao na sve kognitivne sposobnosti, rezultati su takođe otkrili da na promene u pamćenju i sposobnosti asocijativnog učenja utiču drugi faktori, što dovodi do različite dinamike starenja.
Ovaj obrazac starenja podseća na ljudsko starenje i važan je nalaz za kasnije napore da se identifikuju molekularni i neurološki uzroci kognitivnog pada.
„Ovo novo istraživanje naglašava intrigantne paralele između starenja ljudi i pasa, dodatno jačajući argument da psi služe kao odlična vrsta modela za istraživanje starenja“, naglasio je Eniko Kubinii, vođa MTA-ELTE Companion Animal Research Group i Programa Senior Famili Dog. . „Štaviše, naši nalazi podržavaju postojanje pasjeg g faktora, što sugeriše da psi takođe mogu pomoći u razumevanju evolucije i pozadine ljudske inteligencije.“
