Leteći automobili. Svemirski turizam. Bezbedan ponovni ulazak za astronaute koji se vraćaju sa Marsa.
Ove tehnologije su i dalje naučna fantastika, ali neke neće biti još dugo, kaže Čarls „Majk“ Fremo, glavni inženjer NASA Lengli istraživačkog centra za inteligentne sisteme letenja.
Da bi testirala ove koncepte, posebno u pogledu javne i vojne bezbednosti, NASA Lengli gradi svoj prvi novi aerotunel u više od 40 godina. NASA Flight Dinamic Research Faciliti, projekat koji Fremauk sprovodi već 25 godina, zameniće dva manja aerotunela stara oko 80 godina. Najnoviji i najveći centar, National Transonic Faciliti, izgrađen je 1980.
„Ovi objekti su zaista skrojeni za obavljanje velikog dela tog posla“, rekao je on na prezentaciji u Centru za vazduhoplovstvo i svemir Virdžinije u Hemptonu u utorak. Razgovor je bio deo predavanja zajednice Sigma serije NASA Langlei.
„To nije naša tradicionalna kormilarnica. Decenijama nismo testirali ništa sa propelerom.“
To je zato što će mnoge nove letelice zavisiti od električnog vertikalnog poletanja i sletanja, ili „eVTOL“, tehnologije. Sa verovatno desetinama ili čak stotinama privatnih vozila u disajnim putevima, potrebno je istraživanje da bi se razumelo kako će vozila reagovati u uslovima stvarnog sveta.
Fremauk očekuje da će neke od ovih tehnologija verovatno postati mejnstrim do 2040. godine ili ranije.
Ugovor savezne vlade vredan 43,2 miliona dolara za projektovanje i izgradnju objekta od 25.000 kvadratnih stopa pripao je BL Harbert International, građevinskoj kompaniji sa sedištem u Birmingemu, Alabama. Očekuje se da će biti otvoren početkom 2025.
Aerotunel će biti visok 130 stopa, rekao je Fremo, upoređujući njegove mogućnosti sa onima koje će zameniti: 12-stopni, niskobrzinski obrtni tunel izgrađen 1939. i 20-stopni, vertikalni spin tunel izgrađen 1940. godine.
Jedan projekat na kojem je radio koristeći druge aerotunele centra — trenutno ih je oko 16 u funkciji, rekao je Fremauk — bila je misija Stardust 2006, prva svemirska letelica koja je donela materijal izvan mesečeve orbite.
Bez padobranske tehnologije razvijene u NASA Lengliju, ne bi bilo moguće povratiti uzorke iz te misije, rekao je Fremo.
Sada, zajedno sa testiranjem sledeće generacije komercijalne, zemaljske avijacije, Flight Dinamics Research Faciliti će pružiti eksperimentalnu podršku za ulazak, spuštanje i sletanje misija koje se vraćaju sa Meseca i Marsa, kao i istraživanje Venere i Titana, meseca Saturn.
Istraživanje će podržati ljudsko istraživanje svemira, doprinoseći mogućnosti bezbednog sletanja i ponovnog ulaska u ljudsku misiju na Mars.
Istraživanje će biti slično nekom od NASA Lengli koje je sprovodila skoro 100 godina dok su javni i privatni vazdušni saobraćaj prešli iz teškog u život bez kojeg je teško zamisliti, rekao je Fremo.
Tunel će obezbediti zaštitu ne samo za javnost, već i za tehničare koji tamo rade.
„Kako će modeli biti lansirani i preuzeti?“ upitao je član publike Ronald Hermansderfer, 89, misleći na male, slobodno leteće makete.
„Plan je da to uradimo baš kao što radimo sada; veoma vešt tehničar će ručno lansirati modele. To nije šala“, rekao je Fremo uz žamor iz publike. „To je istina, a mi imamo jednog ovde, sada u penziji, koji je to radio mnogo godina. Tako da znam da je to bilo opterećeno pitanje.“
Fremo je prepoznao Hermansderfera, koji je radio u centru kao tehničar od 1983. do 2002. Hermansderferov posao je bio opasan; ako bi neko otvorio pogrešna vrata na drugom mestu u objektu, utičući na razliku pritiska, tehničar bi mogao biti uvučen u aerotunel dok bi lansirao model.
Novi sistem će imati sistem za izjednačavanje pritiska, rekao je Fremo.
Posle razgovora, Hermansderfer je rekao da je kao klinac palio papirne avione i bacao ih kroz prozore. Uradio je nešto izuzetno slično u testnim tunelima u Lengliju. Ali nikada mu nije palo na pamet da je u opasnosti.
Njegov sin – koji se takođe zove Ronald Hermansderfer i takođe se povukao iz NASA Lengli – nasmejao se.
„Možda vam jednostavno nisu rekli“, rekao je.
