Prvi dan bez leda u Arktičkom okeanu mogao bi da stigne već ove decenije, upozorava nova studija.
Klimatolozi sa Univerziteta Kolorado (CU) Boulder i Univerziteta u Geteborgu koristili su kompjuterske modele da bi istražili kada bi Arktik mogao doživeti svoj prvi dan bez leda. U ovom kontekstu, „bez leda“ označava površinu morskog leda od 1 milion kvadratnih kilometara (386.000 kvadratnih milja) ili manje.
Tim je koristio 11 različitih klimatskih modela da bi pokrenuo 366 simulacija klimatskih promena od 2023. do 2100. godine. Otkrili su da se prvi dan bez leda na Arktiku pojavio u prilično širokom spektru mogućnosti: mogao bi se dogoditi za samo tri godine, ili se to možda neće dogoditi do kraja veka.
Međutim, većina simulacija predviđala je da će ovaj sudbonosni dan doći za 7 do 20 godina. To je bio slučaj čak i kada bi ljudi smanjili svoje emisije gasova staklene bašte – što do sada radimo užasan posao.
Devet simulacija dostiglo je dan bez leda u roku od tri do šest godina. Ovaj scenario je malo verovatan, ali predstavlja visok rizik, pa su istraživači istražili uslove koji su doveli do tako brzog prelaza.
Sve što je potrebno je neobično topla jesen, zima i proleće, koji pripremaju sledeće leto da otopi još morskog leda. Ako ovaj obrazac traje tri uzastopne godine, prvi dan bez leda bi se desio do septembra date godine.
Dan bez leda takođe ne bi bio jednokratan događaj. Više bi naravno usledilo, što bi na kraju kulminiralo čitavim mesecima ispod praga bez leda.
„Prvi dan bez leda na Arktiku neće dramatično promeniti stvari“, kaže Aleksandra Jan, klimatolog CU Boulder.
„Ali to će pokazati da smo fundamentalno promenili jednu od definišnih karakteristika prirodnog okruženja u Arktičkom okeanu, a to je da je pokriveno morskim ledom i snegom tokom cele godine, kroz emisije gasova staklene bašte.
Količina morskog leda na Arktiku i Antarktiku prirodno se smanjuje i raste tokom godine. Maksimalni i minimalni obim praćeni su od novembra 1978. kako bi se pratili efekti klimatskih promena.
Ove godine, na primer, minimalna površina morskog leda zabeležena je 11. septembra, na 4,28 miliona kvadratnih kilometara. To je čini sedmom najmanjom površinom u istoriji, sa gubitkom koji pokazuje trend pada od 12,4 odsto po deceniji.
Projektujući napred, naučnici su ranije procenili kada bi Arktik mogao da ostane bez leda tokom velikih delova svog leta. Za novu studiju, istraživači su istražili previđenu odskočnu dasku na tom putu: kada bi se mogao pojaviti prvi dan bez leda.
U svih devet simulacija najgoreg scenarija, morski led je bio uslovljen nekoliko godina pre nego što je nastupio prvi dan bez leda. U tim godinama atmosfersko zahlađenje dolazi kasnije u jesen, a topli periodi se javljaju tek u decembru.
Tokom prethodne zime, temperature se duže zadržavaju iznad -20 °C (-4 °F), smanjujući količinu novog leda.
Proleće može doći do mesec dana ranije nego obično ili će biti manje hladnoće. Toplotni talasi od preko 0 °C postaju uobičajeni. I na kraju, leto sa tim kobnim danom je veoma toplo, sa temperaturama preko 10 °C. Oluje u ovom trenutku mogu dodatno opteretiti morski led.
Zajedno, ovi uslovi mogu pokrenuti prvi dan bez leda koji dolazi u avgustu ili septembru. Posle tog prvog dana, Arktik ostaje bez leda između 11 i 53 dana u tih devet brzih simulacija prelaza.
Istraživači ne istražuju ovo samo da bi oterali ljude. Studija je otkrila da su se dani bez leda u svim slučajevima brze tranzicije dešavali u godinama u kojima je globalno zagrevanje premašilo 1,5 °C iznad predindustrijske osnove – što je cilj Pariskog sporazuma.
Ako zemlje budu uspele da se pridržavaju smernica navedenih u tom sporazumu, Arktik bez leda bi mogao biti odložen, kaže tim. Nažalost, 2024. je na putu da bude prva godina zagrevanja iznad 1,5 °C, tako da bismo možda krenuli negativnim putem pre nego kasnije.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
