Norveška će u četvrtak inaugurisati kapiju za Northern Lights, prvi komercijalni projekat transporta i skladištenja ugljen-dioksida (CO₂) ispod morskog dna, što je ključan korak u borbi protiv klimatskih promena. Ovaj projekat ima za cilj da smanji emisije CO₂ tako što će zarobljene gasove iz industrijskih postrojenja širom Evrope ubrizgavati u geološke rezervoare ispod Severnog mora.
Projekat je deo ambiciozne inicijative pod nazivom „Longship“, koju podržava norveška vlada sa 80% finansiranja, dok su preostali investitori naftni giganti Equinor, Shell i TotalEnergies. Terminal na ostrvu Ojgarden, koji će CO₂ primati putem brodova, zvanično će biti otvoren ovog četvrtka, a skladištenje prvih isporuka planirano je za 2025. godinu.
Northern Lights će imati početni kapacitet od 1,5 miliona tona CO₂ godišnje, s potencijalom proširenja na pet miliona tona, u zavisnosti od potražnje. Emisije CO₂ biće skladištene na dubini od 2,6 kilometara ispod morskog dna, u trajnim rezervoarima.
Tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) složena je i skupa, ali stručnjaci poput Međunarodne agencije za energiju (IEA) i Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) smatraju je ključnom za smanjenje emisija u sektorima poput proizvodnje cementa i čelika. IEA procenjuje da bi CCS do 2030. morao da skladišti najmanje milijardu tona CO₂ godišnje kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa.
Međutim, ekološke organizacije, poput Grinpisa, kritikuju projekat. Oni tvrde da CCS može produžiti upotrebu fosilnih goriva i skrenuti pažnju s neophodnog prelaska na obnovljive izvore energije. Takođe, izražena je zabrinutost zbog mogućih curenja skladištenog CO₂, dok skeptici poput Frodea Plejma iz Grinpisa Norveške optužuju naftne kompanije za „greenwashing“.
Uprkos kritikama, Northern Lights se vidi kao pionirski korak ka smanjenju industrijskih emisija CO₂ i ključni deo globalne borbe protiv klimatskih promena, naročito u kontekstu postizanja klimatskih ciljeva smanjenja emisija.