Prva studija ove vrste sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Minesoti ispitala je obrasce kontaminacije prskanjem koju stvaraju rotacioni instrumenti i navodnjavanje tokom oralne hirurgije. Ova studija je prva koja ispituje prskanje rotacionih instrumenata koji nastaju tokom oralnih hirurških procedura, a njeni nalazi daju nekoliko ključnih sugestija za budućnost oralne hirurgije i poboljšanje mera bezbednosti i za lekare i za pacijente.
Studija je uključivala eksperiment na lutkama — simulatorima pacijenata — u oralnoj i maksilofacijalnoj hirurgiji Univerziteta u Minesoti. Istraživači su simulirali hiruršku ekstrakciju četiri molara u različitim kvadrantima sa jednim operaterom i jednim asistentom sa četiri kombinacije operacija: fiziološkim rastvorom sa bušilicom za samonavodnjavanje, vodonik peroksidom sa bušilicom za samonavodnjavanje, fiziološkim rastvorom sa ručnim navodnjavanjem ili vodonik peroksidom sa ručnom navodnjavanjem.
Ukupno su završene 52 procedure i prskanje je prikupljeno na predfilterima od staklenih vlakana, koji su ostavljeni da se osuše pre nego što su fotografisani pod UV svetlom.
Studija je otkrila:
- Najviše prskanja dogodilo se na grudima pacijenta, zatim na štitniku za lice asistenta. Štitnik za lice operatera takođe je bio prskan, kao i maske za lice i ugao operacione sobe.
- Razlika između navodnjavanja od strane asistenta i samonavodnjavajućih bušilica bila je samo delimično značajna, ali korišćenje vodonika peroksida umesto fiziološkog rastvora povećalo je površinu prskanja kapljica.
„Da bismo konačno imali dokaze o uticaju naše upotrebe navodnjavanja, veoma je važno za budućnost naše oblasti“, rekla je Rejčel Upgard, klinički vanredni profesor na Stomatološkom fakultetu i glavni autor studije. „Ne možemo da uradimo operaciju bez toga, ali sada znamo više o generisanim obrascima i možemo donositi odluke o našoj kliničkoj praksi koje su zasnovane na dokazima.“
Dok su sredstva za ispiranje vodonik-peroksidom korišćena tokom pandemije COVID-19 kao ispiranje pre postupka, ova studija je prva koja izveštava o pojačanom efektu iriganta vodonik-peroksidom na stvaranje prskanja i sugeriše da vodonik-peroksid zapravo povećava rizik od širenje kapljica kada se koristi kao sredstvo za navodnjavanje.
„S implikacijama da vodonik peroksid možda nije pogodno rešenje kao ispiranje pre procedure za stomatološke procedure, mogao bi da promeni postojeće ideje o korišćenju vodonik peroksida za sprečavanje COVID-19 u klinikama za pacijente“, rekao je Bojen Huang, vanredni profesor na Stomatološkom fakultetu i koautor studije.
Studija takođe nudi važne uvide u upotrebu lične zaštitne opreme u oralnoj hirurgiji — s obzirom na visok nivo prskanja na štitnicima za lice operatera i asistenta, praktičari bi mogli da razmotre da nastave da koriste štitnike za lice.
Autori predlažu da dalji pristupi uključuju dodatne studije efekata sredstava za navodnjavanje i metoda navodnjavanja na virusno opterećenje i površinsku stabilnost virusa i testiranje lokacija koje se često dodiruju.
