Tim istraživača iz Ujedinjenog Kraljevstva i SAD sproveo je prvo istraživanje o tome kako je primalac transplantacije lica počeo da prihvata svoj novi izgled kao deo sopstvenog identiteta.
Objavljeno u Proceedings of the National Academi of Sciences (PNAS), studija „Ponovno prepoznavanje novog sebe: neurokognitivna plastičnost samo-obrade nakon transplantacije lica“ baca svetlo na to kako transplantacija lica menja način na koji primaoci prepoznaju svoje lice.
Istraživački timovi sa Rojal Holoveja, Univerziteta u Londonu, Univerziteta u Kentu i Univerziteta Langone Health u Njujorku, istražili su slučaj osobe koja je bila podvrgnuta transplantaciji lica na odeljenju za plastičnu hirurgiju NIU Langone Health Hansjorg Viss.
Tokom perioda od 28 meseci, tim je analizirao prepoznavanje sopstvenog lica od strane pojedinca, i pre i posle transplantacije lica.
Ispitujući reakcije mozga i performanse u zadatku samoprepoznavanja lica, istraživači su bili u mogućnosti da prouče moždane mreže koje su uključene u prepoznavanje sopstvenog lica i kako su se menjale tokom vremena.
Studija je pokazala da se pre operacije pojedinac jače identifikovao sa svojim izgledom pre povrede.
Međutim, nakon transplantacije, postepeno su prepoznali svoj novi izgled kao svoje lice, o čemu svedoče obrasci moždane aktivnosti koji su bili uključeni kada su videli svoj novi izgled.
Medijalni frontalni korteks, koji je uključen u različite aspekte našeg samoidentiteta, pokazao je sličnu aktivaciju i za njihova lica pre povrede i nakon transplantacije u roku od 20 meseci od operacije.
Profesor Manos Tsakiris, sa Odeljenja za psihologiju u Rojal Holoveju, koji je vodio neuronaučna istraživanja, rekao je: „Dok je sticanje novog lica nakon transplantacije lica medicinska činjenica, iskustvo novog identiteta je neistražen psihološki ishod.
„Naše istraživanje je imalo za cilj da odgovori da li će primaoci transplantacije lica prepoznati svoj novi izgled kao svoje lice.
„Uticaj studije na buduću brigu o pacijentima mogao bi biti značajan jer skoro sva medicinska stanja rezultiraju važnim promenama u psihološkom iskustvu našeg tela.
„Ove promene zahtevaju izvesnu adaptaciju u naše lično ime i ažurirani osećaj sopstva. Plastičnost i kontinuitet sopstva su posebno relevantni za moderna ja koja, zbog tehnološkog ili medicinskog napretka, izgleda da su izložena novim, često radikalnim, mogućnostima promeniti“.
Koautor, dr Ruben Azevedo, predavač kognitivne neuronauke na Univerzitetu u Kentu, dodao je: „Ovi nalazi naglašavaju kako se naš mozak prilagođava promenama u fizičkom izgledu i informiše naš osećaj identiteta. Važno je da pokazuju kako je medicinski ishod uspešna transplantacija lica može dovesti do ažuriranog prepoznavanja nečijeg novog izgleda.“
Kako transplantacije lica postaju sve češće, ova studija bi mogla da informiše buduću brigu o pacijentima, poboljša razumevanje psihološkog uticaja izobličenja lica i transplantacije i pruži jedinstven uvid u psihološke ishode transplantacije lica.
