Po prvi put, astronomi su snimili sliku supermasivne crne rupe u centru naše galaksije.
To je prvo direktno posmatranje koje potvrđuje prisustvo crne rupe, poznate kao Strelac A* (orig. Sagittarius A*), u samom središtu Mlečnog puta.
Podaci koji su upotrebljeni za formiranje ovih fotografija postoje još od 2017. i sakupljeni su iz 8 ogromnih radio-teleskopa raspoređenih širom planete. Bilo potrebno više godina da se naprave i primene algoritmi za njihovo kombinovanje i optimizovanje kako bi rezultirali ovim prikazom. Kuriozitet u vezi sa fotografijom je i to da je bilo potrebno okvirno 100 miliona procesorskih sati i trud preko 300 naučnika i istraživača, kako bi rezultat bio proizveden u prikazanom obliku. Sistemi koji su radil na na pretvaranju podataka u vizualizaciju su Frontera super-računar u Centru za napredno računarstvo (eng. Texas Advanced Computing Center – TACC) i Mreža za pristupačnu nauku (eng. Open Science Grid) Nacionalne fondacije za nauke (eng. National Science Foundation) SAD-a.
Na slici su prikazane:
- Desno: Strelac A*, udaljena 27 000 svetlosnih godina, masa objekta oko 4 miliona masa Sunca,
- Levo: Crna rupa u središtu galaksije Messier 87 (M87) udaljene oko 53 miliona svetlosnih godina od Zemlje, prva ikada fotografisana crna rupa, oko 1000 puta masivnija od crne rupe Strelac A*, zbog udaljenosti na nebu deluju uporedive veličine.
Crne rupe ne emituju svetlost, ali slika prikazuje senku crne rupe okruženu svetlim prstenom, koji je svetlost savijena gravitacijom crne rupe. Astronomi kažu da je crna rupa 4 miliona puta masivnija od našeg Sunca.
„Decenijama, astronomi su se pitali šta leži u srcu naše galaksije, povlačeći zvezde u uske orbite svojom ogromnom gravitacijom“, Majkl Džonson, astrofizičar iz Centra za astrofiziku | Harvard & Smithsonian, navodi se u saopštenju.
„Sa (Event Horizon Telescope ili EHT) slikom, mi smo zumirali hiljadu puta bliže od orbita ovih zvezda, gde je gravitacija milion puta jača. Na takvoj blizini, crna rupa ubrzava materiju sve do brzine svetlosti i savija putanje fotona u iskrivljenom prostor-vremenu. Prema trenutno široko prihvaćenim teorijskim pretpostavkama, velika količina mase i energije zakrivljuju sam prostor, zbog čega putanje kretanja objekata kroz njega mogu izgledati i kao krugovi.
Zemlja je 2.000 svetlosnih godina bliža supermasivnoj crnoj rupi u centru naše galaksije nego što smo mislili
Crna rupa je udaljena od Zemlje oko 27.000 svetlosnih godina. Naš solarni sistem se nalazi u jednom od spiralnih krakova galaksije Mlečni put, zbog čega smo toliko udaljeni od galaktičkog centra. Kada bismo ovo mogli da vidimo na našem noćnom nebu, crna rupa bi izgledala iste veličine kao krofna koja sedi na mesecu.
