Studija Univerziteta u Kvinslendu bacila je novo svetlo na misterioznu, nepredvidivu i potencijalno razornu vrstu astrofizičkog događaja.
Tim predvođen dr Bendžaminom Poupom iz UK-ove škole matematike i fizike primenio je najsavremeniju statistiku na podatke sa stabala starih milenijuma, kako bi saznao više o radijacionim „olujama“.
„Ovi ogromni naleti kosmičkog zračenja, poznati kao Mijake događaji, dešavali su se otprilike jednom u hiljadu godina, ali je nejasno šta ih uzrokuje“, rekao je dr Pope.
„Vodeća teorija je da su to ogromne solarne baklje. Moramo da znamo više, jer ako bi se jedna od ovih dogodila danas, uništila bi tehnologiju uključujući satelite, internet kablove, dalekovode i transformatore. Uticaj na globalnu infrastrukturu bi biti nezamisliv.“
Prvi autor Kingiuan Zhang, student matematike UK, razvio je softver za analizu svakog dostupnog podatka o godovima drveća.
„Zato što možete prebrojati prstenove drveta da biste identifikovali njegovu starost, takođe možete posmatrati istorijske kosmičke događaje koji sežu hiljadama godina unazad“, rekao je gospodin Zhang. „Kada radijacija udari u atmosferu, ona proizvodi radioaktivni ugljenik-14, koji se filtrira kroz vazduh, okeane, biljke i životinje, i proizvodi godišnji zapis radijacije u prstenovima drveća. Modelirali smo globalni ciklus ugljenika da rekonstruišemo proces tokom period od 10.000 godina, da biste stekli uvid u razmere i prirodu događaja u Mijakeu.“
Uobičajena teorija do sada je bila da su Mijake događaji džinovske sunčeve baklje.
„Ali naši rezultati osporavaju ovo“, rekao je gospodin Zhang. „Pokazali smo da nisu u korelaciji sa aktivnošću sunčevih pega, a neke zapravo traju jednu ili dve godine. Umesto jedne trenutne eksplozije ili baklje, ono što možda posmatramo je neka vrsta astrofizičke ‘oluje’ ili izbijanja.“
Dr Pope je rekao da je činjenica da naučnici ne znaju tačno šta su Mijake događaji, ili kako da predvide njihovu pojavu, veoma uznemirujuća.
„Na osnovu dostupnih podataka, postoji otprilike jedan procenat šanse da vidimo još jednu u narednoj deceniji. Ali ne znamo kako da to predvidimo ili kakvu štetu može da izazove. Ove šanse su prilično alarmantne i postavljaju osnovu za dalje istraživanja“, zaključio je on.
