Krajem leta, neke vrste slepih miševa migriraju iz severne Evrope duž obala do mesta zimovanja u centralnoj i zapadnoj Evropi. Do sada se pretpostavljalo da su svi slepi miševi tokom seobe putovali u istom pravcu. Međutim, stvarnost je složenija.
Na letonskoj baltičkoj obali, istraživački tim predvođen Lajbnicovim institutom za istraživanje zooloških vrtova i divljih životinja (Leibniz-IZV) rekonstruisao je putanje leta Natuzijevih slepih miševa pomoću ultrazvučnih mikrofona. Većina životinja je letela ka jugu krajem leta, ali je nekih dana 20% putovalo u suprotnom smeru — verovatno zbog vremenskih uslova.
Sve više vetroturbina postavlja se duž obala i na otvorenom moru Severnog i Baltičkog mora. Kako slepi miševi provode više vremena duž obale nego što se očekivalo, delimično skreću na otvoreno more, pa čak i lete zaobilaznim putevima, vetroturbine predstavljaju veću (smrtonosniju) opasnost za slepe miševe nego što se ranije smatralo, zaključuje tim u članku u časopisu Global Ecologi and Konzervacija .
Natuzijeva pipistrela (Pipistrellus nathusii) drži svetski rekord na velikim udaljenostima za sezonsku migraciju među slepim miševima. Primerci prstenovani u baltičkim državama i Rusiji pronađeni su na više od 2.000 kilometara u severnoj Španiji. Ovo je značajno dostignuće za životinju od samo osam grama.
Tokom seobe, životinje bi stoga trebalo da se upute pravo u svoja zimovališta. Natuzijevi slepi miševi migriraju posebno duž obala Severnog i Baltičkog mora. Takvi migracioni koridori su kao autoputevi za životinje koje se sele. Do sada se pretpostavljalo da su slepi miševi putovali samo u jednom pravcu ovim autoputevima u kasno leto, ka jugu ka svojim zimskim područjima u centralnoj i zapadnoj Evropi. Drugi obrasci putovanja koštali bi energiju, koja bi bila preko potrebna za hibernaciju u oblasti zimovanja.
„Natuzijevi pipistreli iz baltičkog regiona bi takođe mogli, pored svog glavnog pravca migracije na jug, da lete i ka severu da bi potom prešli Baltičko more na zapad od Finske do Švedske“, kaže Kristijan Vojgt, šef Odeljenja za evolucionu ekologiju u Leibniz-u -IZV. „Pošto je slepe miševe teško posmatrati zbog njihove male veličine i noćnog načina života, morali smo da koristimo posebnu tehniku da rekonstruišemo rute leta i potvrdimo ili opovrgnemo ovu ideju.
Slepi miševi emituju visokofrekventne pozive nečujne za ljude za traženje hrane i za orijentaciju noću. Takvi eholokacijski pozivi mogu se snimiti pomoću ultrazvučnih detektora. Ako nekoliko ultrazvučnih detektora radi sinhronizovano, prostorni položaj slepog miša može se odrediti iz razlika u vremenu širenja koje proizilaze iz različitih rastojanja između slepog miša i mikrofona.
„Koristili smo sistem od osam ultrazvučnih mikrofona postavljenih na metalnu šipku na definisanoj udaljenosti jedan od drugog i tako smo bili u mogućnosti da odredimo tačan prostorni položaj pojedinačnih slepih miševa“, objašnjava Jens Koblitz sa Instituta Maks Plank za ponašanje životinja. „Putanja leta svakog snimljenog slepog miša može se zatim rekonstruisati iz uzastopnih prostornih pozicija.“
Tim je na ovaj način zabeležio putanje leta više od 400 migrirajućih Natuzijevih pipistrela na letonskoj baltičkoj obali tokom tri letnje noći. Većina slepih miševa putovala je ka jugu duž obale. Međutim, jednog dana su naučnici primetili da je 20% životinja odletelo na sever, dok je većina krenula očiglednim putem prema jugu. Razlozi za to su još uvek nejasni. Moguće je da su nepovoljni vremenski uslovi na migracionoj ruti doveli do toga da neki slepi miševi krenu na sever i opredele se za alternativni put. Ili su samo leteli malo nazad duž migracionog koridora da sačekaju povoljne uslove za njihov dalji let.
„Svake godine otkrivamo nove zanimljive detalje o migraciji slepih miševa“, kaže Gunars Petersons, profesor na Letonskom univerzitetu prirodnih nauka i tehnologije u Jelgavi. „Međutim, zabrinut sam zbog promena smera leta slepih miševa, jer je sve više vetrogeneratora duž obala i na otvorenom moru, a takve promene impliciraju da će životinje duže putovati u ove opasne zone ako ne izaberu najdirektniji put“.
Hiljade vetroturbina trenutno rade u zemljama koje se graniče sa Baltičkim i Severnim morem ili će biti postavljene u bliskoj budućnosti, jer priobalne lokacije obećavaju jak i stalan vetar, a samim tim i visoku proizvodnju energije. Kako posebno migratorni slepi miševi mogu da uginu na vetroturbinama, proizvodnja energije vetra na obali i otvorenom moru je potencijalno u sukobu sa ciljevima očuvanja.
„Migratorne vrste su posebno podložne promenama staništa, jer zavise od svakog od različitih staništa koje obezbeđuju prave uslove za život u pravom trenutku. Za natuzijevu pipistrelu, na primer, svaka ekološka stepenica između gnezdilišta u sever i područja zimovanja su ključna“, kaže Kristijan Vojgt.
„Zbog toga su ptice selice i slepi miševi pod posebnom zaštitom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. Nemačka i mnoge zemlje koje se graniče sa Baltičkim morem i Severnim morem su se ugovorom obavezale da će zaštititi migratorne vrste. Pored zakona o očuvanju EU i nacionalne zaštite zakona, Konvencija UN o očuvanju migratornih vrsta zahteva od zemalja koje se graniče sa Baltičkim i Severnim morem da obezbede da se migratorni slepi miševi mogu bezbedno kretati između svojih letnjih i zimskih staništa.“
U svom radu, naučni tim stoga poziva da se razvoj energije vetra na obalnim lokacijama sprovodi sa velikom pažnjom i oprezom. Treba ostaviti dovoljno prostora za slepe miševe koji migriraju. Tek tada će migranti na daljinu, kao što je Natusijeva pipistrela, stići na odredište.
