Poznavanje načina na koji životinje koriste svoje okruženje da bi preživele i napredovale je ključni izazov za predviđanje kako će globalne klimatske promene uticati na divlje životinje. Globalna kolaborativna studija četiri vrste ždralova bacila je svetlo na način na koji se migracije fino prilagođavaju nepredvidivim i složenim okruženjima.
Tim iz 10 zemalja kombinovao je novu tehnologiju praćenja životinja, informacije o životnoj sredini sa daljinskog senzora i novi statistički okvir kako bi stekao uvid u četiri ikonske vrste: obični ždral, ždral sa belim vratom, ždral sa crnim vratom i ždral demoiselle.
Studija, koju su predvodili naučnici sa Instituta Maks Plank za ponašanje životinja i Univerziteta Jejl, objavljena je u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka 23. septembra.
Istraživači su koristili male GPS uređaje za praćenje da prate kretanje 104 dizalice u Africi, Aziji i Evropi. Ovi uređaji su uključivali jedinstvene GPS trake za noge na solarni pogon koje su razvili naučnici iz MPI-AB. Podaci praćenja otkrili su impresivne migracije koje su dizalice preduzele.
Neki od migratornih puteva premašili su 6.400 km povratnog putovanja i zahtevali su prelazak barijera kao što su planinski lanci Alpa ili Himalaja, pustinje Arapskog poluostrva ili Sredozemnog mora.
Pored studije praćenja, istraživači su takođe razvili statistički okvir koji je otkrio kako su pokreti ždralova povezani sa aspektima životne sredine, kao što su prisustvo useva ili vodenih tela u blizini, kao i temperatura i vegetacijski pokrivač na kopnu.
„Životinje moraju da zadovolje svoje potrebe onim što mogu da dobiju iz svog okruženja, ali i jedno i drugo se stalno menja“, kaže Skot Janko, prvi autor studije i postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Mičigenu.
„Ovo stvara intrigantan problem optimizacije za koji smo želeli da znamo da li se dizalice rešavaju migracijom na velike udaljenosti.“
Istraživači su otkrili da su sve četiri vrste ždralova iskusile izrazito različite uslove životne sredine tokom jedne godine i da su ti periodi bili sinhronizovani sa važnim događajima u njihovim životima. Ovo je posebno došlo do izražaja kada se uporede temperature ili raspoloživost resursa na zimovanjima i letnjim leglištima.
Za neke, same migracije su podrazumevale ogromne promene u uslovima životne sredine. Na primer, ždralovi demoiselle migrirali su preko tibetanske visoravni i morali su da se suoče sa ogromnim fluktuacijama temperature dok su to činili.
„Sumnjamo da sve ovo ima veze sa različitim biološkim potrebama u ova različita doba godine“, dodaje Janko, koji je istraživao dok je bio u Jejlskom centru za biodiverzitet i globalne promene. Na primer, obični ždralovi su jasno naglašavali poljoprivredne površine tokom kasnog leta, perioda koji je usklađen sa uzgojem maloletnika i pripremama za jesenju migraciju.
„To je tačno kada bismo očekivali da žele lak pristup hrani“, kaže on.
Za druge vrste, pristup hrani može koštati. Crnovrati ždralovi u studiji morali su da odluče između bezbednog prebivališta i bogatih resursa.
„Neverovatno, ravnoteža između ovih konkurentnih potreba se menjala tokom godine u zavisnosti od toga šta su ptice radile“, dodaje Janko. Tokom seobe su se opredeljivali za bezbednije uslove za smeštaj, dok su se tokom razmnožavanja naginjali obilnoj hrani.
„Ova vrsta pomeranja naglaska u zavisnosti od toga šta je dizalicama potrebno u bilo kom trenutku je ono što smo očekivali da vidimo“, kaže Ivan Pokrovski, postdoktorski istraživač na MPI-AB i poslednji autor studije.
„Ali bili smo oduševljeni koliko dobro su dizalice koristile kretanje da bi rešile kompromise između konkurentskih potreba i pristupile određenim okruženjima tokom ključnih perioda godine.
Razumevanje načina na koji životinje stupaju u interakciju sa svojim okruženjem ne samo da nam daje nijansiraniji pogled na to kako preživljavaju u složenim okruženjima – ključno je za razvoj politike i upravljačkih akcija za rešavanje dvostrukih kriza klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, kažu autori.
Okvir studije nudi statistički alat za razumevanje komplikovanih odnosa između životinja i njihovog okruženja koji se može široko primeniti na očuvanje i upravljanje divljim životinjama.
„Kada znamo kako životinje koriste određene uslove životne sredine, možemo da napravimo bolja predviđanja o tome kako bi vrste mogle da reaguju na globalne promene izazvane ljudima i da razvijemo efikasnije intervencije koje obezbeđuju da očuvamo uslove potrebne vrste za preživljavanje“, kaže Pokrovski.
