Ljudi su vekovima koristili autoportrete za prenošenje informacija o sebi — a digitalne kamere olakšavaju deljenje autoportreta nego ikada ranije. Ali iako su selfiji sada skoro sveprisutni, ne razumemo kako ih ljudi koriste za komunikaciju. Tako su naučnici sa Univerziteta u Bambergu krenuli da istražuju semantiku selfija.
„Iako izraz ‘selfi’ sada slavi svoj 21. rođendan, i iako su selfiji poznati u istoriji umetnosti skoro 200 godina u fotografiji i više od 500 godina u slikama, još uvek nam nedostaje jasna klasifikacija različitih vrsta selfija“, rekao je Tobias Schneider, vodeći autor studije u Frontiers in Communication i dr. student Fakulteta afektivnih i kognitivnih nauka u Bambergu.
Prethodne studije su pokazale da ljudi koji prave selfi imaju tri glavna cilja: samoizražavanje, dokumentovanje i performans. Neki naučnici su koristili prateće heštegove i druge metapodatke da bi dešifrovali značenja ljudi pokušavaju da prenesu selfijima, ali to ne uzima u obzir samu sliku.
Da bi razumeli kakvo značenje ljudi pripisuju različitim selfijima, istraživači su tražili od ljudi da opišu svoje prve utiske o uzorku selfija. Ove asocijacije bi se zatim mogle sastaviti kako bi se utvrdilo kako gledaoci razumeju različite vrste selfija.
„Većina istraživanja se bavi direktnim vizuelnim faktorima, zanemarujući asocijativne faktore koje gledaoci imaju na umu kada pretražuju naš svet orijentisan na selfije“, rekao je profesor Klaus-Kristijan Karbon, viši autor. „Ovde smo koristili lične izveštaje i udruženja da opišemo i kategorizujemo selfije na sistematski način.
Naučnici su kreirali svoj skup podataka za testiranje iz baze selfija pod nazivom Selfieciti. Koristili su samo autoportrete bez teksta, snimljene mobilnom kamerom, sopstvenim rukama ili selfi štapom. Preostali 1.001 selfi predstavljen je u standardnoj veličini, na običnoj sivoj pozadini.
Naučnici su regrutovali 132 učesnika onlajn. Da bi izbegli zamorne učesnike, koristili su algoritam za odabir 15 nasumičnih selfija za svakog učesnika za pregled, obezbeđujući da svaki selfi ocenjuje otprilike isti broj ljudi i da svaka osoba vidi različite selfije. Naučnici su obezbedili pet okvira za tekst po selfiju za učesnike da zapišu svoje spontane reakcije.
Schneider i Carbon su obrađivali ove podatke da sažmu prve utiske ispitanika u 26 kategorija: na primer, „raspoloženje“ pokriva komentare koje su ispitanici dali o raspoloženju osobe koja snima selfije. Naučnici su zatim analizirali koliko su se često ove kategorije pojavljivale u odgovorima i da li su se pojavljivale zajedno.
Klaster analiza je identifikovala pet različitih klastera kategorija, koje su autori nazvali „semantički profili“. Najveća je nazvana „estetika“: slike koje su pokazivale stil ili estetsko iskustvo. Ovo je veoma blisko praćeno „mašta“, slike koje su navele ispitanike da zamisle gde je fotograf koji snima selfi ili šta radi, i „osobine“, slike koje su izazvale termine vezane za ličnost.
Manje popularni, ali ipak značajni, bili su klasteri „stanje“, slike koje su posmatrale raspoloženje ili atmosferu i „teorija uma“, slike koje su navele ispitanike da naprave pretpostavke o motivima ili identitetu fotografa koji snima selfije.
Svaki klaster je pokazao blisku povezanost različitih kategorija iz prvih utisaka ispitanika, što sugeriše da ispitanici shvataju vizuelni jezik koji koristimo da komuniciramo različite aspekte sebe – bilo da je to naše užasno raspoloženje ili naša sjajna odeća.
„Bili smo prilično impresionirani koliko se često izražava kategorija „teorija uma“, jer je ovo veoma sofisticiran način komuniciranja unutrašnjih osećanja i misli“, rekao je Šnajder. „To pokazuje koliko selfiji mogu biti efikasni u komunikaciji.
Naučnici su istakli da ovi semantički profili možda neće biti izraženi ili shvaćeni na isti način širom sveta, pa je potrebno više istraživanja.
„Istraživanje se nikada ne završava“, rekao je Šnajder. „Potrebno nam je više besplatnih izveštaja o selfijima, više opisa kako se ljudi osećaju prema prikazanim osobama i scenama, kako bismo bolje razumeli kako se selfiji koriste kao kompaktan način komunikacije sa drugima.“
„Definitivno su nam potrebni veći, raznovrsniji i međukulturalni uzorci u budućnosti da bismo razumeli kako različite grupe i kulture koriste selfije da se izraze“, dodao je Karbon.
