U najvećoj studiji te vrste, naučnici su pokazali kako proteinski „biomarkeri“ predviđaju demenciju 15 godina pre dijagnoze.
Istraživanje pokazuje kako profili proteina u krvi tačno predviđaju demenciju do 15 godina pre kliničke dijagnoze. Oni su poznati kao biomarkeri, koji su molekuli koji se nalaze u krvi, drugim telesnim tečnostima ili tkivima koji ukazuju na normalan ili abnormalan proces ili stanje ili bolest.
U studiji, naučnici sa Univerziteta Vorvik i Univerziteta Fudan u Šangaju, koristili su do sada najveću kohortu proteomike krvi i demencije, uključujući uzorke krvi od 52.645 zdravih učesnika regrutovanih iz UK Biobank – kohorte istraživanja zasnovane na populaciji.
Uzorci krvi prikupljeni između 2006. i 2010. zamrznuti su, a zatim analizirani 10–15 godina kasnije od strane istraživačkog tima, koji ih je analizirao između aprila 2021. i februara 2022. Do marta 2023., ukupno 1.417 učesnika je razvilo demenciju — a kod ovih ljudi krv je pokazala disregulaciju proteinskih biomarkera.
Od 1.463 analizirana proteina, uz pomoć mašinskog učenja, 11 proteina je identifikovano i kombinovano kao proteinski panel, za koji su istraživači pokazali da je veoma precizan u predviđanju buduće demencije. Dalje uključivanje konvencionalnih faktora rizika starosti, pola, nivoa obrazovanja i genetike pokazalo je po prvi put visoku tačnost prediktivnog modela, merenu na preko 90%, što ukazuje na njegovu potencijalnu buduću upotrebu u programima skrininga demencije u zajednici.
Proteini (na primer Glial Fibrillari acidic protein, GFAP) su ranije identifikovani kao potencijalni biomarkeri za demenciju u manjim studijama, ali ovo novo istraživanje je bilo mnogo veće i sprovedeno tokom nekoliko godina. Poznata kao longitudinalna analiza (studija sprovedena na uzorku učesnika tokom više godina), istraživači su uspeli da pokažu razlike i putanje između onih sa demencijom i kontrolama tokom 15 godina.
Rana dijagnoza je kritična za one sa demencijom. Nova tehnologija lekova može usporiti ili čak preokrenuti napredak Alchajmerove bolesti, ali samo ako se bolest otkrije dovoljno rano. Lekanemab je jedan od dva nova tretmana za ovu bolest.
Glavni autor, profesor Jianfeng Feng, sa Odeljenja za kompjuterske nauke Univerziteta u Vorviku, nada se da će budući lekovi biti razvijeni da bi bili u interakciji sa proteinima identifikovanim u studiji.
Profesor Feng je naglasio da kombinovanje veštačke inteligencije i analize proteina nudi obećavajući put za preciznu medicinu. Ovo je veoma važno za skrining sredovečnih do starijih pojedinaca unutar zajednice koji su pod visokim rizikom od demencije. „Ovaj model bi mogao biti neprimetno integrisan u NHS i korišćen kao alat za skrining od strane lekara opšte prakse“, rekao je profesor Feng.
Profesor Vei Čeng, ko-korespondent sa Univerziteta Fudan, objasnio je da se ovo istraživanje zasniva na prethodno razvijenom modelu predviđanja demencije, koji je koristio varijable kao što su starost, prisustvo određenog gena i starost majke u trenutku smrti. „U poređenju sa našim prethodnim radom, novorazvijeni model zasnovan na proteinima je očigledno napredak“, rekao je on.
Drugi autor koji odgovara, profesor Jintai Iu, specijalista za neuro-vegetativne bolesti sa Univerziteta Fudan, dodao je: „Proteomski biomarkeri su lakši za pristup i neinvazivni su i mogu značajno olakšati primenu širokog skrininga populacije.“
Takođe je ukazao na nedostatke prethodnih modela rizika, koji su prvenstveno zavisili od zamršenih i teško dostupnih biomarkera korišćenjem procedura kao što su lumbalna punkcija ili složene metode snimanja, što znači da je njihova široka upotreba otežana zbog invazivnih procedura i visoke cene izvodeći ih.
