Odavno je poznato da su poljoprivredni pesticidi jedna od najvećih pretnji za pčele i druge esencijalne oprašivače. Poljoprivrednicima je nedostajalo razumevanje kako različiti pesticidi, primenjeni u različitim vremenima na različite useve, utiču na rizik od izlaganja pčelama koje žive u blizini polja.
Istraživači su koristili podatke iz stvarnog sveta kako bi pokušali da poprave ovaj jaz, razvijajući i testirajući prostorni model za predviđanje izloženosti pesticidima kod bumbara. Rad je objavljen u časopisu Nauka o totalnoj životnoj sredini i fokusira se na interakcije žutolikog bumbara (Bombus vosnesenskii) sa usevima u Kaliforniji.
„Uspeli smo da objasnimo skoro 75% prostornih varijacija u izloženosti pesticidima među košnicama bumbara koristeći naš model“, kaže Erik Lonsdorf, prvi autor studije i docent na Emorijevom odeljenju za nauke o životnoj sredini.
Relativno jednostavni modeli bili su efikasniji u sprečavanju izloženosti nego što su istraživači očekivali.
„Naši rezultati sugerišu da su samo podaci o tome gde i kada je pesticid prskan sve što vam je potrebno da napravite dobro predviđanje pretnje obližnjim košnicama“, kaže Lonsdorf.
Uključivanje podataka o tome koliko dugo se određena hemikalija zadržava u pejzažu ili koliko je cveće u određenom usevu privlačno pčelama nije napravilo značajnu razliku u prediktivnoj moći modela.
„Otkrili smo da čak i ako usev nije toliko privlačan za pčele, hemikalije iz tog useva će se i dalje naći u njihovom polenu“, kaže Lonsdorf. „Pčele možda pokupe hemikaliju zbog odnošenja pesticida na obližnji korov gde traže hranu.
Lonsdorf proučava prirodni kapital, ili doprinose prirode ljudima. On prevodi ekološke principe i znanje u prediktivne modele koji omogućavaju liderima industrije i kreatorima politike da bolje upravljaju prirodnim resursima.
Trenutno koristi modele koje je razvio kako bi pomogao američkoj službi za ribu i divlje životinje da identifikuje prioritetne oblasti za očuvanje pčela u Sjedinjenim Državama.
Potrebno je više istraživanja, kaže Lonsdorf, da bi se utvrdilo da li će se model predviđanja rizika od bumbara proširiti na različite pejzaže i za različite vrste pčela. Sadašnja studija se takođe nije bavila time kako je količina određenog pesticida pronađenog u polenu prevedena u toksičnost za pčele.
Crtanje iz finih podataka
Istraživači su započeli sa eksperimentima postavljenim usred raznih useva u okrugu Jolo u severnoj Kaliforniji. Četrnaest parova kolonija žutih bumbara postavljeno je oko poljoprivrednog pejzaža. Ova vrsta bumbara je porijeklom sa Zapadne obale i najzastupljenija je divlja vrsta pčela u ovom području, koja se nalazi iu urbanim i poljoprivrednim područjima.
Polen koji su pčele u svakoj košnici sakupile uzorkovan je u šest različitih vremena tokom vegetacije. Uzorci polena su zatim procenjeni na izloženost 52 različita aktivna sastojka koji obuhvataju niz pesticida.
Podaci iz ovih eksperimenata su kombinovani sa podacima na terenu iz Kalifornijskog odeljenja za propise o pesticidima o tome koji su pesticidi prskani i kojim danima su prskani.
„Kalifornija je jedinstvena u pružanju tako finih javnih podataka“, kaže Lonsdorf. „U većini mesta u Sjedinjenim Državama, informacije o tome kojim pesticidima se prskaju prikupljaju se samo na nivou okruga i sumiraju se na godišnjem nivou.
Detaljni podaci su omogućili istraživačima da razmotre niz faktora u svom modelu predviđanja kako bi identifikovali one faktore sa najvećom prediktivnom snagom.
„Naš model predviđanja rizika označava još jedan korak ka proceni pitanja očuvanja oprašivača kako bi pomogao u vođenju politike za pejzaže oprašivača“, kaže Lonsdorf. „Sledeći korak je da se uradi procena toksičnosti na terenu kako bi se bolje razumelo kako pesticidi utiču na zdravlje pčela.
On i njegove kolege sada sprovode takvu studiju sa pčelama, dodaje on.
