Novi nalazi švedske studije osoba sa nedavno dijagnostikovanim dijabetesom tipa 2 mogli bi pomoći lekarima da identifikuju one sa niskim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti od onih sa većim rizikom.
Ukupno gledano, ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju do četiri puta veću verovatnoću da dožive srčani udar, moždani udar ili neki drugi veliki kardiovaskularni događaj, u poređenju sa ljudima koji nemaju dijabetes, prenosi Reuters.
U novoj studiji 752 dobrovoljca su imala nove dijagnoze dijabetesa tipa 2, a nijedan nije imao istoriju srčanih oboljenja. Tokom otprilike sedam godina praćenja, 102 od njih je imalo ozbiljne kardiovaskularne komplikacije.
Analizirajući uzorke krvi dobijene od učesnika u redovnim intervalima, istraživači su mogli da prate hemijske promene u DNK tokom vremena.
Takve promene, poznate kao metilacija DNK, „kontrolišu koji su geni aktivni ili isključeni u našim ćelijama, a kada ne funkcionišu pravilno, mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti“, rekla je u saopštenju vođa studije Šarlot Ling sa Univerziteta u Lundu.
Istraživači su pronašli više od 400 mesta sa metilacijom DNK u krvi. Uspeli su da koriste 87 lokacija da bi razvili skalu bodovanja za procenu rizika pacijenata od razvoja ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.
Negativna prediktivna vrednost skale – njena tačnost u identifikaciji pacijenata sa niskim rizikom od velikog kardiovaskularnog događaja – bila je 96 odsto, pišu istraživači u časopisu Cell Reports Medicine.
Ali skala je bila samo oko 32 odsto tačna u identifikaciji pacijenata sa visokim rizikom – verovatno zato što ih studija još uvek nije pratila dovoljno dugo.
Ipak, napisali su istraživači, njihov skrining test čini se jednim od najpouzdanijih prognostičkih alata“ za razlikovanje pacijenata sa dijabetesom tipa 2 sa niskim srčanim rizikom od onih sa potencijalno visokim rizikom, omogućavajući personalizovani tretman, optimizovane troškove zdravstvene zaštite i smanjenje neželjenih efekata povezanih sa terapijom i brigom o pacijenatima.
Zdravstveni radnici trenutno posmatraju kliničke varijable kao što su starost, pol, krvni pritisak, pušenje, štetni holesterol, dugoročni šećer u krvi i funkcija bubrega kako bi procenili rizik od budućih srčanih bolesti, „ali to je prilično grub alat“, rekla je Ling.
„Ako dodate metilaciju DNK, imate mnogo bolju procenu budućeg rizika“, dodala je ona.
