Arktik se zagreva tri do četiri puta više od globalnog proseka. Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi usporavanje ključne okeanske struje moglo da smanji projektovano zagrevanje Arktika do 2 stepena Celzijusa do kraja veka.
Naučnici su godinama upozoravali da bi nekontrolisano zagrevanje Arktika moglo dovesti do razornih posledica, preteći divljim životinjama i uvodeći eru češćih i ekstremnijih vremenskih pojava. Usred zabrinutosti za ove vrste ishoda, studija koju je vodio UC Riverside nudi ograničeno olakšanje.
Studija, objavljena u časopisu PNAS, ispitala je efekte koje usporavanje atlantskog meridionalnog prevrtanja cirkulacije, ili AMOC, može imati na klimu na Arktiku. AMOC je struja koja prenosi toplotu od tropskih do viših geografskih širina.
Iako se predviđa da će temperature na Arktiku porasti za 10 stepeni Celzijusa do kraja veka, studija pokazuje da kada se uzme u obzir usporavanje AMOC struje, arktičke temperature će porasti samo za 8 stepeni Celzijusa.
„AMOC je kritična komponenta našeg klimatskog sistema jer prenosi toplotu širom sveta“, rekao je Iu-Chi Lee, diplomirani student UCR za Zemlju i planetarne nauke i prvi autor studije. „Otkrili smo da njegovo slabljenje smanjuje količinu toplote koja stiže do Arktika, što usporava stopu zagrevanja.
Uprkos ovoj potencijalnoj koristi, studija naglašava stalnu zabrinutost za arktičke ekosisteme. Kako se morski led topi, polarni medvedi se suočavaju sa gubitkom staništa, što bi im moglo otežati lov i preživljavanje. Štaviše, kako led nestaje, izložena je tamnija otvorena voda, koja apsorbuje više sunčeve svetlosti i dodatno ubrzava zagrevanje kroz proces koji se naziva albedo efekat.
Iako usporavanje može malo smanjiti zagrevanje Arktika, istraživači upozoravaju da može izazvati druge klimatske poremećaje. Jedna od najzabrinjavajućih je potencijalna promena u zoni intertropske konvergencije, pojasu tropskih kiša. Ako se ovaj kišni pojas pomeri ka jugu, regioni koji zavise od njegovih padavina mogli bi iskusiti češće suše, što bi uticalo na poljoprivredu i vodosnabdevanje.
Postoje i pogrešne predstave o vezi između morskog leda i porasta nivoa mora. Topljenje morskog leda ne uzrokuje direktno podizanje nivoa mora jer je led već u vodi, slično kao što otapanje kockica leda u čaši neće uzrokovati njeno prelivanje. Međutim, kopneni led, kao što su glečeri, i širenje vode dok se zagreva, doprinose porastu nivoa mora. Usporavanje AMOC-a nije glavni faktor u porastu nivoa mora, ali donosi druge značajne promene u klimatskom sistemu.
Vei Liu, vanredni profesor klimatskih promena UC Riverside i koautor rada, naglasio je složenost uloge AMOC-a u globalnoj klimi. „Usporavanje AMOC-a može ponuditi privremeno olakšanje na Arktiku, ali ovo nije jednostavna priča o dobrim vestima“, rekao je Liu. „Ukupni uticaj na ekosisteme i vremenske obrasce, kako na Arktiku tako i na globalnom nivou, i dalje bi mogao biti ozbiljan.
Istraživački tim je koristio kombinovani klimatski model, koji integriše interakcije između okeana, atmosfere, kopna i morskog leda. Istraživači su izolovali efekat AMOC-a tako što su pokrenuli dve simulacije: jednu koja je omogućila AMOC-u da uspori pod uticajem rastućih gasova staklene bašte, i drugu koja je veštački održavala svoju snagu uklanjanjem sveže vode iz severnog Atlantika kako bi povećala salinitet.
„Naše simulacije su nam omogućile da jasno vidimo koliki je deo budućeg zagrevanja Arktika vezan za usporavanje AMOC-a“, rekao je Li. „Iako usporavanje smanjuje zagrevanje za nekoliko stepeni, ukupni efekti na arktičke ekosisteme i globalni klimatski sistem ostaju ozbiljni.
Li je takođe naglasio da je usporavanje počelo relativno nedavno, a među naučnicima još uvek postoji debata o tome koliko dugo se to dešava i da li će se nastaviti.
„Direktno posmatranje snage AMOC-a na licu mesta počelo je oko 2004. godine, tako da je to relativno kratak vremenski okvir za izvlačenje dugoročnih zaključaka“, rekla je ona. „Ali postoje studije koje sugerišu da bi se moglo srušiti do kraja ovog veka, što bi imalo ogromne implikacije.“
Gledajući unapred, Li ostaje fokusiran na širu sliku. „Iako bi usporavanje AMOC-a moglo da pruži neke kratkoročne koristi, njegovi širi uticaji nam pokazuju da čak i male promene u cirkulaciji okeana mogu da izazovu talasne efekte širom planete. Klimatske promene su daleko od pitanja samo jednog regiona“, rekla je ona. „Budućnost Arktika — i sveta — zavisi od toga kako danas reagujemo.“