Toplotni talasi postaju sve ekstremniji kako se klimatske promene pogoršavaju, pri čemu se na osetljivim lokacijama dešavaju češći, dugotrajniji događaji većeg intenziteta. Kao takvi, oni predstavljaju opasnost za poljoprivredne prakse koje se oslanjaju na dovoljno vode da bi se obezbedilo održivo snabdevanje hranom.
Navodnjavanje se koristi za ublažavanje tople, suve klime održavanjem nivoa vlage u zemljištu kako bi se podstakao rast, kao i dejstvom hlađenja na neposrednu lokalnu klimu (unutar nekoliko metara površine), ali izvlači slatku vodu iz resursa koji takođe mogu biti ugroženi skupljanjem sa većim isparavanjem u toplijem svetu.
Novo istraživanje, objavljeno u Geophisical Research Letters, istražilo je efekat prigušenja koje navodnjavanje zemljišta u proleće može imati na intenzitet letnjih toplotnih talasa zadržavanjem viših nivoa vlage u tlu između godišnjih doba, poznatog kao memorija vlage u tlu.
Dr Guoshuai Liu, sa Univerziteta Hohai, Kina, i kolege su se fokusirali na prolećne (mart-maj) i letnje (jun-avgust) prakse navodnjavanja u Severnoj kineskoj ravnici kako bi simulirali regionalne klimatske reakcije. Ovo je jedno od najintenzivnije navodnjavanih područja u Kini, jer je poljoprivredna zona koja se prostire na 400.000 km 2 koja rotira između useva pšenice zimi i kukuruza leti, što čini 37% proizvodnje u zemlji.
Istraživački tim je analizirao modele podataka o vlažnosti zemljišta u korenskoj zoni od 1980. do 2018. godine i kombinovao ih sa modelom predviđanja kako bi simulirao efekat navodnjavanja na ekstremne letnje pojave toplotnog talasa od 2004. do 2018. Izvršili su tri testa, jedan bez navodnjavanja, jedan sa prolećnim i letnjim navodnjavanjem, a poslednji isključivo sa prolećnim navodnjavanjem.
Dr Liu i kolege su otkrili da prolećno navodnjavanje smanjuje intenzitet letnjih toplotnih talasa za 0,29°C i 2,5 dana, a kada se kombinuje sa letnjim navodnjavanjem, to se proteže na smanjenje od 1°C i 6,5 dana. Sa simuliranim regionalnim srednjim vrednostima ekstremnih toplotnih talasa koji su temperature od 35,8°C i traju 21,7 dana, kombinovani uticaj prolećnog i letnjeg navodnjavanja može imati značajan uticaj, posebno na dugovečnost događaja.
Slični obrasci memorije vlage u tlu koji utiču na međusezonsku klimu takođe su primećeni u južnim Velikim ravnicama, Huang-Huai-Hai ravnici i srednjim do nižim delovima reke Jangce.
Ovo istraživanje je važno jer sugeriše da primena viška vode u proleće pomaže u ublažavanju vodenog stresa u narednim letnjim mesecima, i manje je rasipničko od vodnih resursa koji više isparavaju leti (posebno sa gornjeg 1 m tla), a takođe podržavajući regione koji doživljavaju neravnotežu padavina tokom godine.
Iako se intenzitet ekstremnih toplotnih talasa može smanjiti, ovi klimatski izazovi će i dalje postojati iu budućnosti, tako da je važno primeniti ove rezultate u upravljanju vodnim resursima i strategijama planiranja adaptacije.
