Objavljujući u međunarodnom časopisu Antikuiti, tim arheologa iz sedam zemalja na čelu sa Univerzitetom Kil predstavio je projekat „Velika razmena“, koji koristi veštačku inteligenciju za bolje razumevanje mreža i interakcija praistorijskih i ranih istorijskih ljudi.
„Arheologija, naravno, ne nalazi otiske odnosa u zemlji. Ali nalazimo sirovine, kao što su kremen, opsidijan, žad, slonovača, pa čak i razni metali, koji su često putovali na velike udaljenosti od svojih izvora do mesta gde su Oni su kao senke odnosa među ljudima. Uz njihovu pomoć možemo da istražujemo mreže u prošlosti“, navodi dr Tim Kerig, vođa projekta i arheolog u ROOTS klasteru izvrsnosti na Univerzitetu Kil.
Analiza ranih mreža zasnovana na nalazima sirovina i pripadajućih izvora sirovina nije ništa novo. Arheologija već koristi ovu tehnologiju oko 50 godina. „Pružilo nam je mnogo vrednih uvida u prošlost. Ali zbog uloženog truda i specijalizacije pojedinačnih stručnjaka, dugo vremena studije su se bavile samo jednim po jednim sirovim materijalom“, objašnjava dr Johana Hilpert, dr. arheolog na Institutu za praistorijsku i protoistorijsku arheologiju Univerziteta u Kilu i postdoktor na Data Campusu u Kilu.
Tek nedavno je digitalizacija omogućila složenije analize sa više sirovina u isto vreme. „Pristup našeg projekta ‘Velika berza’ sada je da u analize za period od srednjeg kamenog doba do antike uključimo sve upisljive sirovine, njihove lokacije nalaza i mesta porekla. To se može uraditi samo pomoću mrežne analize. i sa AI“, kaže dr Hilpert.
Do sada je projekat već zabeležio više od 6.000 lokaliteta sa milionima pojedinačnih nalaza od zapadne Evrope do centralne Azije. Mrežne analize koje su omogućene ovim podacima omogućavaju da se daju izjave o tome kako je istovremena distribucija različitih dobara povezana sa manje ili više ograničenim pristupom odgovarajućih ljudi sirovinama. Ovo se takođe tiče fundamentalnih pitanja o društvenoj nejednakosti i različitim odnosima moći.
Istovremeno, projekat je društveni eksperiment. „Ne radi se samo o unosu skupova podataka u odgovarajuće baze podataka i njihovoj automatskoj analizi. Želimo da imamo arheologe na brodu za svaki skup podataka“, kaže dr Kerig. Arheološki skupovi podataka se veoma razlikuju, kaže on, a neki su dostupni samo u analognom obliku. „Zbog toga je važno u analizu uključiti kolege koji poznaju iskopavanja ili istraživanja u osnovi. Ne želimo samo da analiziramo praistorijske mreže, već želimo i da izgradimo naučne mreže i povežemo arheologiju sa naukom o podacima.“
Autori su predstavili prvi rezultat projekta u Antici. Kultura linearne keramike je prva poljoprivredna kultura u srednjoj Evropi. Njegove severozapadne karakteristike dugo su se smatrale tipičnim za svoju epohu. Međutim, kada se razmatraju nedavna iskopavanja, analiza mreže „Velike berze” pokazuje da je miks proizvoda severozapadne linearne keramike prilično poseban slučaj. „Verovatno ćemo doživeti još više ovakvih iznenađenja kada sistematski analiziramo dostupne podatke“, kaže dr Kerig.
Autori svoj članak vide i kao poziv kolegama da učestvuju u „Velikoj berzi” i daju svoje skupove podataka. „Što je više učešća, to bolje možemo razumeti prošle odnose i dinamiku mreže“, zaključuje Tim Kerig.
