U cilju predviđanja posledica klimatskih promena koje je napravio čovek na mediteranske ekosisteme, naučnici sa Heidelberg univerziteta proučavali su prirodnu klimu i fluktuacije vegetacije u poslednjih 500.000 godina. Njihov primarni fokus su bili efekti ovih fluktuacija na šume u mediteranskom regionu.
U tom cilju, istraživači predvođeni dr Andreasom Kutsodendrisom analizirali su fosilni polen sačuvan u jezgru sedimenta iz Grčke. Njihova istraživanja sugerišu da je u uslovima dugotrajne suše — kako predviđaju najnoviji klimatski modeli — dezertifikacija šuma u mediteranskom regionu verovatno u bliskoj budućnosti. Rad je objavljen u časopisu Nature Communications.
Sredozemne šume nisu samo žarišta biodiverziteta, već pružaju i kritične usluge ekosistema. Oni štite od erozije zemljišta, regulišu regionalnu klimu i hidrološke uslove i snabdevaju hranom i drvetom. „Pošto su izuzetno osetljivi na klimatske promene, zabrinutost za njihov opstanak raste u svetlu antropogenih emisija CO 2 i povezanog globalnog zagrevanja“, objašnjava dr Kutsodendris. On je član istraživačke grupe prof. dr. Jorga Prosa, koja istražuje dinamiku životne sredine i ekosistema Zemlje na Institutu za nauke o Zemlji na Univerzitetu Hajdelberg.
Da bi pratili kako su mediteranske šume reagovale na klimatske promene u prošlosti, istraživači iz Hajdelberga, u saradnji sa kolegama iz Francuske, Nemačke, Grčke i Ujedinjenog Kraljevstva, uzeli su jezgra bušotine iz Tenagi Filipona — kopnene klimatske arhive na severoistoku Grčke — koji daju potpuni zapis o proteklih 500.000 godina i u kojima su sačuvana fosilna zrna polena.
Podaci o razvoju vegetacije u ovom periodu dobijeni od polenovih zrna su u korelaciji sa geohemijskim podacima o istovremenim fluktuacijama padavina. Rezultati tima koji je predvodio dr Kutsodendris pokazuju da su se u prošlosti mediteranske šume transformisale u stepe u roku od nekoliko decenija čim su prešli određeni pragovi padavina.
Koristeći ekološke modele, naučnici su takođe ispitali moguće faktore koji su doveli do promene obrazaca padavina. Njihove analize pokazuju da promene u atmosferskom sadržaju CO 2 utiču na količinu padavina u regionu Mediterana.
„U prošlosti je smanjenje padavina od 40% do 45% bilo dovoljno da pokrene iznenadni prelazak sa šumskih na stepske biome u prirodnim uslovima“, objašnjava dr Kutsodendris. Ovi rezultati impliciraju da bi takva promena mogla da predstoji šumama mediteranskog regiona u bliskoj budućnosti ako se ništa ne učini da se one zaštite, kaže naučnik iz Hajdelberga.
