Svetski naučnici se oslanjaju na razrađenu mrežu satelita, okeanskih plutača, meteoroloških stanica, balona i drugih tehnologija kako bi pomogli u predviđanju vremena i proceni globalnih efekata klimatskih promena na kopnene pejzaže, okeane i atmosferu.
Ali oni zanemaruju neke od najosetljivijih i najinformativnijih instrumenata od svih – svetske životinje – tvrde istraživači iz Jejlovog centra za biodiverzitet i globalne promene (BGC centar) i Maks Plank instituta za ponašanje životinja.
Opremanje riba, ptica, foka i drugih stvorenja sofisticiranim senzorima, kažu istraživači, može ponuditi lokalizovane i blagovremene podatke o uslovima životne sredine na koje utiču klimatske promene koje trenutna tehnologija ne može.
„Mi bukvalno možemo pretvoriti životinje u leteće, plivajuće i hodajuće meteorološke stanice“, rekao je Dijego Elis-Soto, dr. student u laboratoriji Voltera Džeca, profesora ekologije i evolucione biologije na Jejlskom fakultetu nauka i umetnosti i direktora BGC centra. „Životinje opremljene modernim senzorima mogu se posmatrati kao verzija kanarinca iz 21. veka u rudniku uglja.
Ellis-Soto je vodeći autor perspektivnog dela objavljenog 18. septembra u časopisu Nature Climate Change koji opisuje nedostatke trenutnih metoda prikupljanja vremenskih i klimatskih podataka—i prednosti opremanja životinja senzorima. Označavanjem životinja takvim tehnologijama, kažu, naučnici mogu poboljšati svoja merenja temperature vazduha, saliniteta okeana i zagađenja vazduha, kao i metabolizma životinja.
Čineći to, kažu autori, životinje mogu pomoći naučnicima da popune kritične praznine u podacima, posebno u udaljenim delovima planete.
Autori identifikuju nekoliko primera kako bi takav sistem praćenja zasnovan na životinjama mogao da funkcioniše. Na primer, dok sateliti mogu da snime temperaturu na vrhu džungle prekrivene oblacima, oni nisu u stanju da mere uslove na zemlji. Ali majmun opremljen modernim senzorima za GPS praćenje može. Pored toga, senzori takođe mogu da prate promene u nivou stresa životinje kao rezultat zagrevanja.
Štaviše, dok je većina meteoroloških stanica izgrađena na ravnim predelima i u razvijenim delovima sveta, one se retko nalaze u udaljenim planinskim regionima, uključujući područja koja su među najpogođenijim klimatskim promenama u svetu, kažu istraživači. Međutim, planinske koze ili ptice koje se kreću gore-dole strmim planinskim terenima mogu veoma detaljno da okarakterišu profil temperature.
A iznad Atlantskog okeana, rekao je Elis-Soto, sofisticirani meteorološki baloni nude pilotima upozorenja o turbulencijama na njihovim rutama. Ali, „dolazeći iz Japana u Čile, takvih informacija je malo ili uopšte nema“, primetio je on.
To je, kako je rekao, razlog zašto je japanska vlada počela da oprema morske ptice visokog leta senzorima za merenje jačine vetra na različitim visinama i integriše merenja okeana prikupljena od kornjača opremljenih tehnologijom u okeanografske modele za vremensku prognozu.
„Životinje mogu biti naše fino podešene biološke meteorološke stanice“, rekao je Martin Vikelski, direktor Maks Plank instituta za ponašanje životinja i koautor perspektivnog dela.
Institut za ponašanje životinja Maks Plank je već opremio hiljade ptica i životinja senzorima dizajniranim da prate gde divlje životinje napreduju – a gde se bore – duž migratornih ruta na koje utiču klimatske promene. Iako su ovi senzori dizajnirani da prate biodiverzitet, oni se takođe mogu koristiti za predviđanje vremena i efekata ekstremnih vremenskih događaja kao što su toplotni talasi na životinje.
Postoje i drugi primeri kako obeležavanje životinja pomaže da se obezbedi živa mera uticaja samih klimatskih promena u skoro realnom vremenu. Na primer, označene foke slonova već daju 80% podataka o dubini leda i salinitetu okeana na Antarktiku, što pomaže naučnicima da predvide porast nivoa mora pod trenutnim i budućim klimatskim promenama, rekao je Elis-Soto.
Kopnene životinje opremljene senzorima ne samo da su u stanju da izveštavaju o nedovoljno uzorkovanim područjima, kažu istraživači, već su u stanju da to urade sa finim prostornim detaljima.
„Oni su samo ogromna dopuna satelitima koji kruže oko Zemlje, nudeći biološka sočiva koja se prilagođavaju finim uslovima staništa“, rekao je Džec, stariji autor studije.
Korišćenje životinja za praćenje uslova takođe nudi mogućnost prikupljanja podataka koji su lokalizovaniji i sveobuhvatniji. Sateliti, na primer, mogu dati grubu aproksimaciju uslova u podsaharskoj Africi u rezoluciji od jednog kvadratnog kilometra.
„[Ali] bela roda sa senzorima može nam dati pogled iz ptičje perspektive na uslove na tlu za nekoliko sekundi“, rekao je Elis-Soto.
A koristi nisu ograničene na čisto divlje oblasti sveta, kažu istraživači. Sa mnogim regionima koji su ovog leta podneli ekstremne vrućine, golubovi pismonoše pomogli su da se identifikuju opasna urbana toplotna ostrva — urbana područja koja su znatno toplija od okolnih regiona — i nivoi zagađenja vazduha u gusto naseljenim oblastima.
„To je neiskorišćeni rudnik zlata detaljnih meteoroloških informacija od značaja za vremensku prognozu i biologiju“, zaključio je Elis-Soto.
