Istraživači iz Vajcmanovog instituta za nauku predstavili su revolucionarni pristup u ćelijskoj imunoterapiji koji obećava značajno poboljšanje uspeha u lečenju raka. Ovaj novi pristup, razvijen u laboratoriji prof. Benija Gajgera, koristi sintetičku imunološku nišu za poboljšanje proliferacije i funkcionalnosti T-ćelija koje su ključne za borbu protiv raka.
Ćelijska imunoterapija, koja koristi T-ćelije imunog sistema za napad na ćelije raka, suočava se sa izazovima u održavanju efikasnosti T-ćelija tokom terapije. Tokom istraživanja, tim pod vođstvom prof. Gajgera i preminulog prof. Nira Fridmana razvio je veštačko molekularno okruženje koje pomaže T-ćelijama da se brže razmnožavaju, dok istovremeno održavaju ili čak poboljšavaju svoje sposobnosti ubijanja raka.
U najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Journal for Immunotherapy of Cancer, istraživači su uporedili efekte dve različite metode aktivacije T-ćelija – specifičnu i nespecifičnu – u kombinaciji sa sintetičkom imunološkom nišom. Otkrili su da niša poboljšava brzinu proliferacije T-ćelija, ali takođe pruža uvid u optimalne vremenske prozore za održavanje njihove efikasnosti u ubijanju ćelija raka.
Studija je pokazala da specifično aktivirane T-ćelije imaju optimalan kapacitet ubijanja oko četvrtog dana nakon stimulacije, dok su nespecifično aktivirane ćelije postigle maksimalne rezultate sedmog dana. Ova otkrića mogu pomoći u optimizaciji trenutka kada se ćelije uzimaju za terapiju, potencijalno povećavajući njihovu efikasnost.
Tim iz Vajcmanovog instituta, uz saradnju sa Centrom za rak MD Anderson u Hjustonu, sada istražuje primenu ovog sistema na ljudskim ćelijama kako bi unapredili ćelijsku imunoterapiju i otvorili nove mogućnosti za pacijente sa rakom.
„Imunološka niša koju smo razvili može značajno poboljšati i proliferaciju T-ćelija i njihovu sposobnost ubijanja raka,“ izjavio je prof. Geiger. „Ako se pokaže uspešnom u kliničkim ispitivanjima, ovaj pristup može pružiti novu nadu za pacijente sa limitiranim opcijama lečenja.“
