Početkom maja 2023. mali tim morskih biologa stigao je u grad Džedu u Saudijskoj Arabiji. Doleteli su na lokalni aerodrom iz Guama, Sjedinjenih Država, Portugala, Španije i Japana, i uskoro su se sastali sa kolegama sa Univerziteta za nauku i tehnologiju kralja Abdulaha (KAUST), istraživačkog univerziteta izgrađenog duž obala Crveno more.
More ih je dovelo ovamo. Koralni grebeni u uskoj vrpci vode između Arabije i Afrike među najjedinstvenijim su na svetu. Plitki moreuz na ušću Crvenog mora, nazvan Bab-el-Mandeb—ili Kapija suza—držao je svoje morske stanovnike djelimično izolovanim milionima godina, što je dovelo do visoke stope endemizma. Čak 14% korala, riba i mekušaca Crvenog mora ne može se naći nigde drugde.
Crveno more je takođe dom nekih od najneverovatnijih grebena na svetu, a naučnici imaju samo nejasnu predstavu o tome šta živi u njima.
„Skoro sve što vidite su korali i ribe, ali to je samo ono što je na površini“, rekao je Gustav Paulai, kustos zoologije beskičmenjaka u Prirodnjačkom muzeju Floride. „Većina raznolikosti je unutar grebena, ali je teško uzorkovati.“
Procenjuje se da skoro tri četvrtine svih vrsta koje naseljavaju koralne grebene širom sveta tek treba da budu otkrivene, ali tekuće pretnje klimatskih promena, zakiseljavanja okeana i ljudskog razvoja neće čekati da naučnici sustignu korak. Ako globalne temperature porastu za 2% iznad predindustrijskog proseka u narednom veku, kako predviđa većina klimatskih modela, 99% koralnih grebena će verovatno nestati.
Paulai je dugo putovala od Floride do Saudijske Arabije da bi sarađivala sa Suzanom Karvaljo, profesorkom u KAUST-ovom istraživačkom centru Crvenog mora, koja koristi novu tehnologiju da ubrza proces otkrivanja biodiverziteta u koralnim grebenima. Ona uzima uzorke sedimenta ili vode i meša svaki od njih, mešajući zajedno sav putujući plankton, larve i suspendovane čestice tkiva u genetsku bljuzgavicu.
Specijalni enzimi biraju lance DNK, koje Carvalho i njen tim zatim koriste da naprave spisak svih organizama u datom uzorku. U Crvenom moru i većini drugih morskih sredina, konačni rezultat sadrži očigledne praznine.
„U većini slučajeva ne znamo koju vrstu ili čak koju grupu gledamo“, rekao je Carvalho. „To nas je dovelo do ideje da moramo da dovedemo taksonomiste koji bi mogli da dokumentuju ono što imamo i da nam pomognu da poboljšamo lokalne referentne kolekcije, uključujući referentne biblioteke DNK. Ovo je jedini način da iskoristimo pun potencijal molekularno zasnovanih procene biodiverziteta u budućnosti“.
Paulai je ranije radio u Crvenom moru i nedavno je završio opsežna istraživanja grebena u obližnjem Arapskom moru i Omanskom zalivu. Karvaljo je pitao da li bi se vratio na još jednu ekspediciju na Crveno more, ovu duž severozapadnog ugla Saudijske Arabije, gde je trenutno u toku ogroman i ambiciozan razvojni projekat.
Tako su Paulai i njegove kolege spakovali velike torbe pune naučne opreme u terence u KAUST-u pre nego što su krenuli na osmočasovnu vožnju uz obalu.
Brod koji su iznajmili za istraživanje koralnih grebena imao je dva generatora, a jedan od njih je bio pokvaren. Budući da su im bila potrebna oba, treći je pričvršćen za potpalubu, zauzimajući većinu raspoloživog prostora gde će istraživači uskoro pripremiti svoje primerke.
Takođe je dodalo značajnu težinu brodu. Ovo je pomerilo njegov centar gravitacije, čineći ga najtežim i verovatnijim da će se prevrnuti u turbulentnom vremenu. Ali talasi su bili mirni, a nebo vedro, i ubrzo su plovili na sever duž obale prema zalivu Akaba.
Crveno more je svet kao nijedan drugi. Počevši od pre otprilike 30 miliona godina, otvorio se ponor između Afrike i Arabije kada su se njihove kontinentalne ploče podelile. Voda iz Indijskog okeana izlila se u provaliju, noseći sa sobom svitu primordijalnih riba i beskičmenjaka.
Širi rascep niz kičmu Crvenog mora formira ponorni rov dubok skoro 2 milje na najnižoj tački; na dnu, tanka patina od sedimenta i organskih ostataka pritiska magma cevi koje zagrevaju okolnu vodu do temperatura većih od 160°F. Čak i na udaljenosti od ovih područja tektonske aktivnosti, voda ostaje prijatna na 68°F na najvećim dubinama.
„Duboko more je okruženje hladne vode“, rekao je Paulai, dodajući da se temperature na većini mesta kreću malo iznad tačke smrzavanja vode. „Jedan od najbizarnijih aspekata dubokog Crvenog mora je njegova toplina.
Njegove obale se prostiru na 1400 milja, okružene pustinjama sa svih strana. Nema reka koje se ulivaju u Crveno more, a više od 6 stopa vode ispari sa njegove površine svake godine. Bazen se ponovo puni Indijskim okeanom kroz vitku kapiju suza. Njegova ograničena povezanost sa drugim vodenim tijelima čini Crveno more rezervoarom soli, koja se taloži i ponire na dno.
Morsko dno je prošarano slanim kupolama debelim miljama i bazenima sa slanom vodom koji momentalno kisele bilo koji organizam koji nije imao sreće da u njega upadne. Obližnji sumporni dimnjaci podriguju guste perjanice super zagrejanog sulfida i metala, prekrivajući svoju okolinu zmajevom zalivom mangana, zlata, srebra , cink i olovo vredne trilione.
Tokom pleistocenske epohe, glečeri su zračili sa polova i spustili nivo mora za više od 300 stopa. Crveno more se više puta smanjivalo i bilo delimično ili u potpunosti odsečeno od Indijskog okeana. Ovo je izazvalo porast koncentracije soli koji je, čini se, ubio većinu korala u severnoj polovini mora.
Svi osim nekoliko korala koji trenutno naseljavaju vode oko Saudijske Arabije i Egipta verovatno su nedavno pristigli, useljeni kada je nivo mora porastao nakon poslednjeg ledenog doba pre 10.000 godina. Korali su više puta nicali duž cele dužine mora, kolonizirajući i dodajući platforme grebena koje su stvorili njihovi prethodnici u eonima prošlosti.
Danas more prima malo hranljivih materija sa kopna, osim u vreme poplava, što ga čini poslednjim mestom za koje možete očekivati da ćete pronaći napredne zajednice grebena. U normalnim okolnostima, nedostatak hranljivih materija inhibira rast algi, što zauzvrat ograničava veličinu populacija riba i beskičmenjaka. Takva okruženja su morske pustinje, a posebno su česte na otvorenom okeanu.
Bliže obali, gde je voda plitka i svetlost ima u izobilju, mnogi korali formiraju simbiotski odnos sa algama, u kojima svaki proizvodi vitalne hranljive materije koje su drugima potrebne da bi preživele. Korali lovi koristeći bodljikave ćelije; nakon što svare hranu, otpad se koristi za đubrenje njihovih stanara algi. Zauzvrat, alge daju svom koralnom domaćinu deo šećera proizvedenog fotosintezom.
„Grebeni su, delimično, odgovor na uslove sa niskim sadržajem hranljivih materija“, rekao je Paulai. „Simbioza između korala i algi omogućava oboje da budu otporniji na nedostatak hranljivih materija nego što bi bilo koji organizam sam po sebi. Severni kraj Crvenog mora je na krajnjem kraju spektra hranljivih materija, što znači da dobijate živahne korale i fenomenalna bistrina vode.“
‘Linija’
Zefir-plava voda povremeno je izbijala u mnoštvo svetlih nijansi dok je istraživački brod klizio preko plićaka i grebena. Ovalni grebeni sežu sa dna okeana poput stubova. Na drugim mestima u blizini, ovi živi stalagmiti su posuti olupinama neopreznih brodova čije su trupove probili. Izbegavajući ove i druge opasnosti, istraživački tim je uzorkovao sa 32 lokacije u luku dužem od 60 milja.
Na neki način, Paulai sebe vidi kao arhivistu. Vrste trenutno nestaju stotine do hiljade puta brže od normalne pozadinske stope izumiranja, a sa brzim klimatskim promenama i kontinuiranim ljudskim širenjem na horizontu, ovaj trend ne pokazuje znake smanjenja.
Za Paulaia, ovo kontinuirano opadanje biodiverziteta je skoro neizbežno, i on se nada da će stvoriti evidenciju o što većem broju vrsta pre nego što se izgube. Uz malo sreće, tragedija bi mogla biti čak i privremena. Ako se nova nauka o nestajanju ostvari, budući naučnici će možda moći da rekonstruišu izumrle organizme koristeći očuvano tkivo i DNK, vraćajući ih u život.
U drugim naučnim uglovima, ljudski zapisi o izumrlim životinjama već su među jedinim dostupnim portalima u prošlost. Nedavno izumrle ostrvske ptice, poput dodoa, su sjajan primer.
„Sve što znamo o tim pticama, osim skeleta, zavisi od toga šta su istraživači zabeležili o životinjama dok su živele“, rekao je on. „To je ono što se dešava velikom delu sveta. Mnogi aspekti života na Zemlji u budućnosti biće poznati samo iz beleški, slika, primeraka i genetike koji su danas zabeleženi.“
Paulai je kreirao pojednostavljen proces industrijskog obima u kojem timovi prikupljaju čitave komponente ekosistema, fotografišu pojedinačne uzorke, sekvenciraju DNK i čuvaju sve – uključujući organizam – za buduća proučavanja. Mukotrpan zadatak opisivanja novih vrsta ostavljen je za kasnije; umesto toga, organizmi nepoznatog afiniteta su svrsishodnije označeni kao MOTU — molekularne operativne taksonomske jedinice.
Koristeći ove metode, Paulai i njegove kolege su dokumentovali čak 2% poznate raznovrsnosti morskih beskičmenjaka tokom sedam istraživanja sprovedenih tokom jedne godine.
Ove procene biodiverziteta su posebno važne u oblastima koje su zonirane za razvoj u blizini. Samo nekoliko milja u unutrašnjosti od sredine ekspedicije, građevinske ekipe bile su zauzete kopanjem temelja za grad za razliku od bilo čega što su ljudi ikada pokušali.
Dizajn grada sastoji se od dva paralelna reda nebodera koji se uzdižu sa obala Crvenog mora i prostiru se pod pravim uglom 150 milja u pustinju. U ranim planovima za grad, svaka kula je projektovana da bude visoka 1.600 stopa, sa malim razmakom širinom manjim od 700 stopa između, ispresecani lukovima iznad i povezani podzemnim železničkim sistemom ispod.
Grad, jednostavno nazvan „Linija“, dizajniran je tako da u potpunosti radi na obnovljivu energiju i imaće kratka putovanja, parkove prirode i potpuno odsustvo automobila.
Monumentalni projekat je samo jedan deo mnogo šire razvojne i podsticajne inicijative, pod nazivom Vizija 2030, koju je kralj Salman najavio 2016. On obuhvata planove za nova planinska i ostrvska odmarališta, plutajući lučki grad na Crvenom moru, projekte revitalizacije u 12 gradove širom zemlje, i ekspanzivne vetroelektrane i solarne farme da sve to napajaju.
Pre izgradnje u područjima blizu mora, zvaničnici žele da imaju bolju predstavu o tome šta živi u njoj. Sagledavanje bilo kog grebena bio bi težak zadatak, ali je posebno teško u Crvenom moru. Ikonične koralne formacije poput Velikog koralnog grebena i karipske mreže rubnih grebena su istorijski dobijale lavovski deo naučne pažnje.
Ono što se malo zna o stanovnicima Crvenog mora često ne izdrži ispitivanje. Ono što se smatra jednom vrstom može se ispostaviti kao nekoliko, ponavljajući obrazac koji je Karvaljo uporedio sa gnežđenjem Matrjoške. „Uzmete jednu i shvatite da postoji još jedna i još jedna“, rekla je.
Ova aura neizvesnosti koja okružuje biodiverzitet Crvenog mora brzo se promenila tokom poslednje decenije.
Kada je KAUST prvi put otvorio svoja vrata 2009. godine, stavio je snažan naglasak na procenu morskog biodiverziteta. Univerzitetski istraživački centar Crvenog mora privlači studente fakulteta i postdiplomaca iz celog sveta i u potpunosti je posvećen razumevanju života u Crvenom moru i sila koje na njega utiču.
Sadašnji direktor instituta, Majkl Berumen, pokrenuo je seriju istraživačkih ekspedicija 2012. Paulai i njegove kolege su učestvovali u sedam od ovih istraživanja i vratili se kući natovareni primercima koji se sada čuvaju i proučavaju u Prirodnjačkom muzeju Floride.
2011. godine, obližnji Univerzitet Kralj Abdulaziz u lučkom gradu Džedi pokrenuo je Projekat biodiverziteta Crvenog mora u partnerstvu sa Istraživačkim institutom Senkenberg iz Nemačke. Jedan od glavnih ciljeva ovog projekta bio je osnivanje muzejske zbirke koju čine organizmi iz Crvenog mora. To je dovelo do navale novih otkrića vrsta i priliva više stručnjaka za more u to područje.
Druge institucije i projekti su nedavno usledili, uključujući Reefscape Restoration Initiative pokrenutu 2021. godine, novonastalu Fondaciju Global Coral R&D Accelerator Foundation osnovanu 2023. godine i predstojeći Institut za morski život, koji je trenutno u izgradnji u Triple Bai-u.
Za sve koji se nadaju da će otkriti kompleksnost grebena Crvenog mora, Saudijska Arabija je pravo mesto.
Članovi posade prošli su pored niskih peščanih dina i brda ispresecanih povremenim palmama dok su krenuli ka severu. Mirne, tirkizne lagune nežno se spuštaju od obala do dubine od nekoliko stopa pre nego što se ponovo savijaju prema uzdignutim rubnim grebenima nekoliko milja dalje. Lagune i drugi delovi grebena nasumično su prošarani brežuljcima korala i minijaturnih grebena, poput ruševina razbacanih oko podnožja planinskog lanca.
Prema otvorenom moru, greben formira mala podnožja, sa izbočenim stenama od karfiola i lisnih korala. Male litice optočene kamenim koralima zaustavljaju se neposredno od površine vode, gde su u intervalima podeljene peščanim žlebovima koji se šire na morsko dno u aluvijalnom amfiteatru od kostiju, školjki i sedimenata.
Na vrhu, greben se spljošti u široki krov ispresecan pukotinama, rupama i tunelima veličine ribe. Nesposobni da se nose sa suvim vazduhom, korali ovde rastu nekoliko centimetara ispod linije oseke, gde greben eksplodira u vatrometu u boji i konturama.
Lule za orgulje pružaju blistav buket zelenih polipa iznad njihovih grimiznih stabljika; vatreni korali tkaju rešetku od žutih grana obloženih finim slojem poluprovidnih ubodnih dlaka; i korali od jelenog roga se račvaju u kandelabre sa belim vrhovima poput koplja i stabljikama boje svetlosti sveća. Zeleni travnjaci algi prostiru se u svim pravcima, negovane ribama na ispaši i lutajućim morskim ježevima.
Sve ovo je samo ukrašavanje prozora u poređenju sa inventarom biljaka i životinja koje se drže za prednji deo. Krov se završava kratkim nagibom koji izlazi u more. Posle ovog grebena, greben naglo uranja na desetine stopa u vodu, stvarajući podmorski provaliju raskošno prekrivenu živim koralima.
„Gren je okruženje koje pokreće svetlost, tako da sve raste prema površini. To je kao šuma sa krošnjom“, rekao je Paulai. „Kao posledica ova dva faktora, olakšanje je ogromno. Postoje visoki zidovi i kanali koji me prosto oduševljavaju. To je zemlja čuda.“
Greben prednjeg dela prima udar nadolazećih talasa, a korali koji ovde rastu često se sastoje od kora ili spljoštenih gromada orijentisanih u nabujalu, razdvajajući nalet morske vode poput peraja. Postoje korali koji podsećaju na gramofone, lišajeve, obrnute kišobrane i bonsai drveće. Ogromne nakupine Platigira su veličine i oblika mozga slonova, sa žlebovima i grebenima neonske boje, dok Dendroneftija zasenjuje greben poput kumulonimbusa koji su stalno zamrznuti u sjaju zalaska sunca.
Neposredno iznad ovog svetlosnog šoua, istraživačka posada na brodu podelila se u dva tima. Prvi bi postavio autonomne sisteme za praćenje grebena na strateške lokacije duž grebena. Svaki uređaj se sastoji od PVC ploča naslaganih jedna na drugu, sa prostorom između za beskičmenjake i ribe. Ovi veštački grebeni se kasnije uklanjaju nakon unapred određenog vremena i vraćaju u laboratoriju, gde se mogu koristiti za proučavanje suptilnih razlika unutar i između grebena.
Drugi tim je sakupljao organizme koristeći tehnike masovnog uzorkovanja, kao i metode koje su pogodne za specifične grupe organizama koje su odgovarale oblastima stručnosti svakog pojedinca. Na vrhu, Soma Elefanti, diplomirani student sa Univerziteta Florida, vukao je dugačku, konusnu mrežu iza broda da bi sakupio plankton koji pluta.
Ispod, diplomirani student sa japanskog Univerziteta Rjukjus zavirio je u šuplje tornjeve sunđera kako bi sakupio crve koji žive unutra. A Laslei, stručnjak za rakove, pregledao je kamenje i ruševine u potrazi za malim rakovima. Krhotine grebena određene vrste imaju veću vjerovatnoću da prikriju rakove od drugih, a Laslei je ispitivao pronicljivim okom, primjećujući razlike u obilju i raznolikosti rakova u poređenju sa drugim mjestima na kojima je radio.
„Postao sam neka vrsta poznavaoca grebenskih stena“, rekao je. „Bio sam na mestima u koralnom trouglu gde možete izaći na poludegradirani greben i pronaći različite vrste rakova otprilike svakog minuta. Ovde okrećete 10 kamena i možda ćete pronaći jednu vrstu rakova.“
Paulai, stručnjak za sve zanate, sakupio je ponešto od svega dok je pazio na džinovske fotosintetičke školjke kojima je posebno fasciniran. Nakon povratka na brod, svi su razgovarali o najvažnijim događajima, pokazujući jedan za drugim primerak koji otvara oči.
„Svi učimo jedni od drugih i svako postaje bolji taksonomista, bolji specijalista za biodiverzitet, radeći ova putovanja“, rekao je Paulai u intervjuu datom tokom ekspedicije. „Mislim da je to zaista važno. U današnje vreme, ta vrsta talenta je sve manja.“
Do kraja ekspedicije prikupili su ne manje od 6.000 primeraka. Većina njih će biti kurirana u Prirodnjačkom muzeju Floride, gde će istraživači moći da ih proučavaju i analiziraju njihov DNK. Rezultati ovog rada će se dodati na listu poznatih organizama u Crvenom moru i olakšati naučnicima kao što je Carvalho da nastave proces dokumentovanja biodiverziteta Crvenog mora sprovođenjem dodatnih istraživanja i postavljanjem uređaja za praćenje grebena. Ako grebeni nastave da opadaju, podaci će takođe biti ključno merilo za procenu ozbiljnosti oštećenja i model za zdrave grebene u budućim radovima na restauraciji.
Postoji tračak nade za grebene Crvenog mora. Temperatura površine mora u tropima porasla je za 0,72°F na više od 1,8°F tokom poslednjih nekoliko decenija. Nenormalno topla voda je obično smrtna kazna za korale. U većini oblasti, čak i neznatno povećanje je dovoljno da gurne korale ili unutrašnje alge preko njihove termalne granice, uzrokujući raspad simbioze. Lišeni svog glavnog izvora ishrane, beli korali koji ostaju kao kosti polako umiru od gladi.
Naučnici su posmatrali hiljade takvih događaja izbeljivanja otkako su prvi put vođeni zapisi 1963. godine, a dokumentovana stopa po kojoj se dešavaju raste u korak sa porastom temperatura.
Modeli koji predviđaju budućnost koralnih grebena su mračni. Prema Međuvladinoj komisiji za klimatske promene, možda ih neće biti ni za jedan vek od sada, sa jednim mogućim izuzetkom. Grebeni u severnom delu Crvenog mora iznenađujuće su otporni na globalno zagrevanje. Dok većina korala pada na 1,8°F ili 3,6°F iznad proseka, oni u severnom Crvenom moru mogu da izdrže skok do 10,8°F u laboratorijskim postavkama. Za sada ne postoji konsenzus o tome da li će korali u stvarnom svetu imati isti nivo tolerancije, ali pokazuje da su sposobni da se prilagode.
Tajna njihove posebne otpornosti leži u burnoj prošlosti regiona. Kada je nivo mora porastao nakon poslednjeg ledenog doba, Crveno more je ponovo uspostavilo punu vezu sa Indijskim okeanom, a korali su se prilagodili tim toplim, tropskim vodama raspršili su se kroz Kapiju suza i polako krenuli na sever. U zalivu Akaba, potomci ovih prvih pionira korala sada žive u hladnijim vodama, ali su i dalje u stanju da prežive temperaturne skokove koji su do ove tačke odražavali uslove njihovih ranijih staništa južnije.
Ako se ništa ne učini da se ublaže klimatske promene koje su definisale industrijsko doba, u Crvenom moru bi uskoro mogli da se nalaze poslednji koralni grebeni na svetu.
Međutim, njihovo zdravlje će početi da slabi mnogo pre toga. Nedavna istraživanja pokazuju da je rast korala počeo da usporava kako se voda oko njih zagreva. Ugljen-dioksid prvenstveno odgovoran za promene prosečne temperature na Zemlji takođe nije ograničen na atmosferu. Prodire u svetske okeane, gde reaguje sa vodom i snižava pH. Ovo otežava koralima – i mnogim drugim morskim beskičmenjacima – da dobiju kalcijum potreban za rast njihovih spoljašnjih skeleta.
Ignorišući sve druge rizike koji prete koralima širom sveta, uključujući izlivanje nafte, razvoj i prekomerni izlov, grebeni mogu na kraju podleći stalnoj promeni temperature vode i dostupnosti hranljivih materija. Tokom leta, južna polovina Crvenog mora uzburkava se dok voda bogata hranljivim materijama iz Indijskog okeana izlazi na površinu i preplavljuje obalne grebene. Ovaj priliv hranljivih materija sam po sebi nije dovoljan da ošteti grebene, ali kada se kombinuje sa ekstremnim temperaturama, može biti smrtonosan. Prema Karvalju, to već uzrokuje dugoročnu štetu na južnim grebenima mora.
„Neki od mojih studenata i postdoktora upravo su se vratili sa istraživanja 300 kilometara južno od Džede, gde su grebeni bili pogođeni događajem izbeljivanja korala 2015. i 2016. Sada smo već u 2023. godini, a severni grebeni tek treba da se oporave .“
U toku su vanredni napori. Istraživači su u Crvenom moru potopili metalne platforme koje služe kao rasadnici korala. Kada je prirodni greben oštećen ili pretrpi mali događaj izbeljivanja, korali iz ovih rasadnika mogu se koristiti da popune praznine i ubrzaju oporavak. Druge studije su testirale efikasnost veštačkih grebena da pomognu u jačanju biodiverziteta u regionu. KAUST je, u međuvremenu, pokrenuo visokotehnološki program restauracije 2021. godine, sa planovima za izgradnju najvećeg svetskog rasadnika korala, koji bi mogao da proizvodi 400.000 korala godišnje.
Probiotici su još jedan obećavajući lek za obolele grebene, i onaj u kome je Crveno more istaknuto. Koralji u severnom Crvenom moru mogu svoju otpornost na visoke temperature dobiti od svojih fotosintetskih partnera. Ako je to slučaj, možda je moguće dati istu otpornost koralima u različitim oblastima davanjem probiotičke tinkture zooksantela poreklom iz severnog Crvenog mora. Genetske tehnike mogu dodatno da povećaju toplotnu toleranciju korala, postižući u rasponu decenija ono što su bili potrebni milioni godina da se postigne prirodna selekcija.
Ali nijedna od ovih opcija ne garantuje da će raditi. Najbolje osiguranje koje imamo za budućnost, rekao je Karvaljo, je zaštita onoga što već imamo.
„Uspeh povezan sa naporima na restauraciji postaje sve bolji, ali je i dalje izazovan u velikim prostornim razmerama i skup“, rekla je ona. „Zaista moramo da se usredsredimo na ono što možemo da uradimo da zaštitimo ove ekosisteme i sprečimo da se degradiraju. Jedan od ključnih koraka je identifikovanje lokalnih pritisaka i njihovo ublažavanje.“
Ako ništa drugo ne uspe, Paulai namerava da ostavi za sobom detaljan zapis onoga što je nekada postojalo. On i njegove kolege su sproveli ekspedicije za istraživanje mora na Bliskom istoku, jugoistočnoj Aziji, Havajima i priobalnom Peruu, između ostalog. On već planira da pomogne u budućim istraživanjima u Crvenom moru, gde grebeni – za sada – još uvek napreduju.
„Imamo ovaj prozor dok se stvari dalje ne pogoršaju da bismo razumeli“, rekao je on. „Ove vrste ekspedicija govore o tome.“
