Problemi sa disanjem su među najčešćim problemima koje bebe rođene prevremeno rođene imaju nakon rođenja. Novo istraživanje na preko 2,6 miliona ljudi iz Finske i Norveške pokazuje da se takvi problemi mogu proširiti barem do srednjih godina. Studija je otkrila da je veća verovatnoća da će bebe rođene prevremeno rođene imati astmu ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), u odraslom dobu. Astma i HOBP su najčešći oblici opstruktivne bolesti disajnih puteva, što znači bolesti koje uzrokuju poteškoće u protoku vazduha iz pluća.
Rođenja pre 37 nedelja trudnoće računaju se kao prevremeni porođaj. Najveći rizik za astmu ili HOBP bio je kod osoba koje su rođene izuzetno prevremeno, pre gestacijske starosti 28 nedelja. Njihov rizik je bio oko 3 puta u poređenju sa onima koji su rođeni u periodu trudnoće od 39-41 nedelje.
„Rizik se postepeno smanjivao kako se gestaciona starost povećavala, ali osobe koje su rođene blizu termina, u gestacionoj dobi od 37-38 nedelja, i dalje su imale neznatno povećan rizik u poređenju sa punim terminom. Takođe smo primetili da je obrazac rizika sličan za muškarci i žene. Međutim, rizik je bio do 8 puta za one koji su imali bronhopulmonalnu displaziju u detinjstvu. Bronhopulmonalna displazija je hronična bolest pluća uobičajena kod najmanjih nedonoščadi“, kaže dr Ana Pulakka, glavni autor iz THL-a.
Profesor Kari Risnes sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju NTNU objašnjava: „Prevremeni porođaj utiče na zdravlje pluća na mnogo načina, a ranije studije su utvrdile da je prevremeni porođaj faktor rizika za zdravlje pluća u detinjstvu. Sadašnja studija pokazuje da se rizik širi bar do srednjih godina“.
Povećan rizik za astmu i HOBP bio je nezavisan od mnogih faktora koji su povezani sa prevremenim porođajem i astmom, kao što su socioekonomski status, starost ili astma majke, prenatalni poremećaji ili pušenje majke tokom trudnoće.
„Osim pušenja majke tokom trudnoće, nismo imali informacije o pušenju osoba uključenih u studiju. U ranijim studijama smo videli da ljudi rođeni prevremeno ne puše više od onih koji su rođeni do kraja trudnoće, tako da pušenje nije verovatno će objasniti naše rezultate.“ Ana Pulakka nastavlja. „Pušenje je i dalje glavni faktor rizika za astmu, a posebno za HOBP, a prestanak pušenja je važan za sve.“
Istraživački tim je koristio nacionalne matične knjige rođenih svih ljudi rođenih u Finskoj tokom 1987-1998 i u Norveškoj tokom 1967-1999. Njihovi zdravstveni kartoni su praćeni sve dok nisu navršili 29 godina u Finskoj i 50 godina u Norveškoj. Tokom perioda istraživanja, oko 5% dece u Finskoj i Norveškoj rođeno je prevremeno. Posle 18 godina starosti, oko 41 300 ljudi (1,6%) imalo je astmu i oko 2 700 (0,1%) HOBP.
„Proučavali smo samo astmu lečenu u specijalističkoj nezi, zbog čega smo u ovoj studiji uhvatili samo teži kraj bolesti, a ne sve one koji imaju astmu. Niske stope HOBP dodatno se objašnjavaju mladim uzrastom stanovništva u ova studija“, kaže profesor Eero Kajantie iz THL-a. „Naša poruka zdravstvenim radnicima je da medicinska istorija pacijenata sa respiratornim simptomima treba da uključuje uslove rođenja kao što je prevremeno rođenje.“
Studija je objavljena u European Respiratory Journal.
