Površinski rudnici mogli bi da se pretvore iz mrlja na pejzažu u utočište za divlje životinje, sa zemljištem koje bi se obnovilo odmah nakon završetka kopanja, predlaže se novi prajmer za pejzaže nakon rudarenja.
Bukvar o rekonstrukciji ekosistema nakon rudarenja objavljen je u Current Biology. Profesor Mark Tibet, predsednik ekologije zemljišta na Univerzitetu u Readingu, autor je pregleda.
Profesor Tibet je rekao: „Danas kopamo uglavnom za resurse koji čine naše svakodnevne uređaje, kao što su naši telefoni, ali uticaj rudarstva je veoma štetan po životnu sredinu. To ne mora biti slučaj u budućnosti. Bolje planiranje oko iskopavanja će znači minirani pejzaži se mogu rekonstruisati i cvetati.
„Rehabilitacija rudnika obezbeđuje bezbedan i stabilan pejzaž koji omogućava neki oblik produktivnog, neštetnog korišćenja zemljišta. To može uključivati uzgoj useva ili razvoj novih ekosistema.
„Uspešna rehabilitacija leži u planiranju ranijeg i pažljivog katalogiziranja i očuvanja različitih slojeva stena i tipova zemljišta na koje se nailazi tokom iskopavanja. Pravilno skladištenje resursa zemljišta deluje kao vremenska kapsula, čuvajući seme i hranljive materije koje mogu značajno pomoći u procesu regeneracije.“
Pregled se zalaže za primenu „progresivne rehabilitacije“, tehnike koja uključuje obnavljanje zemljišta u isto vreme kada i rudarska operacija.
Ovaj pristup omogućava da proces prirodne obnove počne ranije, umesto da se suoči sa zastrašujućim zadatkom rešavanja ogromnog, poremećenog područja na kraju rudarskog projekta. Uspeh rehabilitacije zavisi od ispunjavanja kriterijuma uključujući obezbeđivanje velikog diverziteta biljaka i životinja.
Rad takođe naglašava inovativne tehnike u dizajnu pejzaža nakon rudarenja, kao što je rekreacija prirodnih fizičkih karakteristika za ublažavanje erozije. Štaviše, sugeriše da bi rudarske kompanije mogle da iskoriste i ponovo iskoriste sve izvađene materijale, uključujući otpadne stene, za proces rekonstrukcije.
Profesor Tibet je rekao: „Uspešno obnovljena zemljišta imaju potencijal da podrže širok spektar aktivnosti kao što su poljoprivreda i eko-turizam. Globalna degradacija zemljišta utiče na više od 75% površine Zemlje usled ljudskih aktivnosti. Obnova miniranih zemljišta nudi tračak nade da se čak i okruženja koja su najteže pogođena mogu revitalizirati.“