Istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju (UTS) razvili su biosenzorsku tehnologiju koja će omogućiti ljudima da upravljaju uređajima kao što su roboti i mašine isključivo putem kontrole misli.
Napredni interfejs mozak-računar razvili su uvaženi profesor Čin-Teng Lin i profesor Frančeska Jakopi, sa Fakulteta za inženjerstvo i IT UTS, u saradnji sa Australijskom vojskom i centrom za inovacije u oblasti odbrane.
Pored odbrambenih aplikacija, tehnologija ima značajan potencijal u oblastima kao što su napredna proizvodnja, vazduhoplovstvo i zdravstvena zaštita—na primer, omogućavajući osobama sa invaliditetom da kontrolišu invalidska kolica ili rade protetiku.
„Tehnologija bez upotrebe ruku, bez glasa, funkcioniše van laboratorijskih podešavanja, bilo kada i bilo gde. Čini suvišnim interfejse kao što su konzole, tastature, ekrani osetljivi na dodir i prepoznavanje pokreta rukama“, rekao je profesor Jakopi.
„Koristeći najsavremeniji materijal grafena, u kombinaciji sa silicijumom, uspeli smo da prevaziđemo probleme korozije, izdržljivosti i otpornosti na kontakt sa kožom, da razvijemo nosive suve senzore“, rekla je ona.
Nova studija koja opisuje tehnologiju upravo je objavljena u ACS Applied Nano Materials. To pokazuje da su senzori grafena razvijeni u UTS-u veoma provodljivi, jednostavni za upotrebu i robusni.
Senzori sa šestougaonim uzorkom postavljeni su preko zadnjeg dela vlasišta, da bi detektovali moždane talase iz vizuelnog korteksa. Senzori su otporni na teške uslove tako da se mogu koristiti u ekstremnim radnim okruženjima.
Korisnik nosi sočivo proširene stvarnosti postavljeno na glavu koje prikazuje bele treperave kvadrate. Koncentrisanjem na određeni kvadrat, biosenzor hvata moždane talase operatera, a dekoder prevodi signal u komande.
Tehnologiju je nedavno demonstrirala australijska vojska, gde su vojnici upravljali četvoronožnim robotom Ghost Robotics koristeći interfejs mozak-mašina. Uređaj je omogućavao upravljanje robotskim psom bez upotrebe ruku sa tačnošću do 94%.
„Naša tehnologija može da izda najmanje devet komandi za dve sekunde. To znači da imamo devet različitih vrsta komandi i operater može da izabere jednu od tih devet u tom vremenskom periodu“, rekao je profesor Lin.
„Takođe smo istražili kako da minimiziramo buku iz tela i okoline da bismo dobili jasniji signal iz mozga operatera“, rekao je on.
Istraživači veruju da će tehnologija biti od interesa za naučnu zajednicu, industriju i vladu, i nadaju se da će nastaviti da napreduju u sistemima interfejsa mozak-računar.