Pretvaranje prašume u plantaže erodira i restrukturira mreže ishrane i fundamentalno menja način na koji ovi ekosistemi funkcionišu, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Priroda. Nalazi pružaju prve uvide u preradu energije u tlu i životinjskim zajednicama krošnje u megabiodiverzitetnim tropskim ekosistemima.
Svakog dana, nove oblasti prašuma se pretvaraju u plantaže, drastično menjajući tropski biodiverzitet i način na koji funkcioniše ekosistem. Ipak, trenutno razumevanje posledica je fragmentarno: prethodne studije su imale tendenciju da ispituju ili biodiverzitet ili ekosistem.
Međunarodni istraživački tim predvođen univerzitetima u Getingenu u Nemačkoj i Bogoru u Indoneziji u saradnji sa Nemačkim centrom za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) i Univerzitetom u Lajpcigu (UL) objedinjuje ove teme u ovoj studiji. Oni su analizirali organizme u rasponu od mikroskopskih grinja i glista u zemljištu, do buba i ptica u krošnjama drveća, upoređujući tropske kišne šume sa plantažama gume i uljanih palmi na Sumatri, Indonezija.
Istraživači su krenuli da proučavaju i biodiverzitet – biljke, insekte, kičmenjake – i promene u funkcionisanju mreža hrane – biomasu, trofičku strukturu, tokove energije.
Da bi to uradili, procenili su brojnost i biomasu sledećeg: člankonožaca (kao što su pauci, insekti, grinje i stonoge) u krošnjama drveća koristeći tehniku poznatu kao „zamagljivanje“; ptice koje koriste audio snimače i posmatranje na određenim mestima; i zemljišne člankonošce i gliste iz jezgara zemljišta. Ove informacije su prikupljene na 32 lokacije koje predstavljaju prašumu ili plantaže.
Oni su analizirali svoje nalaze koristeći postojeće modele o osobinama i sklonostima hranjenja kako bi rekonstruisali mreže hrane na svakoj lokaciji i u svim grupama životinja.
Rezultati su korišćeni kao mere distribucije energije i potrošnje različitih resursa (žive biljke, leglo, bakterije, gljive, organska materija zemljišta, druge životinje) u mrežama ishrane iznad i ispod zemlje. Ova metoda uzima u obzir razlaganje i kvantifikuje radnje predatora (kao što su određeni pauci ili ptice) u mrežama za ishranu.
Naučnici su identifikovali da većina energije u životinjskim zajednicama u prašumi teče do člankonožaca u mrežama hrane u tlu. Plantaže su, nasuprot tome, imale veoma različitu distribuciju energije: prehrambene mreže u krošnjama bile su manje bogate i manje složene, a mreže ishrane u zemljištu su takođe promenjene.
Umesto raznolikih zajednica artropoda, praktično sva energija je dodeljena invazivnim vrstama glista. Zbog ovih promena, generalno je bilo malo grabežljivaca i relativno veliki broj insekata koji se hrane biljkama (kao što su gusenice i bube) u plantažama.
„Fascinantno je videti kako su svi ovi različiti organizmi povezani, od sitnih artropoda do ptica, od zemljišta do krošnji. Naučnici očigledno moraju da istraže takve veze u različitim delovima ekosistema, posebno u ugroženim oblastima biodiverziteta—kao što je ono ispod naša stopala“, rekao je Anton Potapov, prvi autor studije, koji je bio na Univerzitetu u Getingenu tokom prikupljanja podataka, a kasnije je vodio mlađu istraživačku grupu Biodiverzitet i funkcije tla na iDiv i UL.
„Kontinuirano pretvaranje prašume u plantaže ne samo da uzrokuje ogroman pad biodiverziteta, već takođe menja način na koji ovi ekosistemi funkcionišu“, objašnjava profesor Stefan Scheu, viši autor i šef ekologije životinja na Univerzitetu u Getingenu.
„Za održivo upravljanje pretvorenim ekosistemima, moramo da razumemo kako utiču na sve ove povezane elemente i veze. Zatim se može razviti holistički pristup za promovisanje funkcionisanja ekosistema i iznad i ispod zemlje.“
