Topljenje bakra je glavni izvor proizvodnje bakra, stvarajući značajne količine šljake. Kina je 2022. godine proizvela preko 11.000 kilotona rafinisanog bakra, što je dovelo do 2,2 do 3 tone šljake po toni proizvedenog bakra. Ova šljaka sadrži vredne metale kao što su bakar (0,5%–6%), olovo (0,2%–0,6%) i cink (1%–5,5%), koji se često ne obnavljaju, što dovodi do rasipanja resursa i opasnosti po životnu sredinu zbog iscurele toksičnosti joni.
Studija objavljena u časopisu Društvo za transakcije obojenih metala Kine u kojoj je detaljno opisana nova metoda za dobijanje bakra, olova i cinka iz šljake topljenja bakra korišćenjem pristupa redukcije sumporavanja. Ova inovacija predstavlja značajan napredak u upravljanju metalurškim otpadom, sa potencijalnim uticajima na industrijske prakse i ekološku održivost.
Istraživanje sa Univerziteta Central South predstavlja značajan napredak u tehnologiji recikliranja metala, posebno za oporavak bakra, olova i cinka iz šljake topljenja bakra. Koristeći pirit kao sredstvo za sumporisanje, ova nova tehnika redukcije sumporanja olakšava efikasnu ekstrakciju ovih metala.
Rigorozan pristup tima, kombinujući termodinamičku analizu sa praktičnim laboratorijskim eksperimentima, doveo je do visokih stopa oporavka, postižući skoro 98% za bakar i cink i oko 90% za olovo. Ova metoda nije samo efikasna u prikupljanju vrednih metala iz onoga što se ranije smatralo otpadom, već takođe igra ključnu ulogu u zaštiti životne sredine.
Ova metoda doprinosi održivijem pristupu upravljanju otpadom u metalurškoj industriji kroz značajno smanjenje štetnih ostataka u zaostaloj šljaci. Predlaže pomak ka ekološki prihvatljivijim praksama, naglašavajući važnost i ekonomske održivosti i ekološke odgovornosti u procesima oporavka resursa.
Ćing-hua Tian, vodeći istraživač, navodi: „Ovaj metod smanjenja sumporizacije ne samo da efikasno obnavlja vredne metale već i značajno smanjuje uticaj topljenja bakra na životnu sredinu.“
Ovo istraživanje otvara nove mogućnosti za budućnost oporavka metala, obnavljanja vrednih metala i smanjenja štete po životnu sredinu. To predstavlja značajne implikacije za metaluršku industriju, posebno u zemljama sa visokom proizvodnjom bakra, usklađujući industrijsku praksu sa rastućom potrebom za ekološkom održivošću.
