UN su u sredu upozorile da se broj peščanih i prašnih oluja „dramatično“ povećava, a da je Centralna Azija najviše pogođena ovim opasnim fenomenom.
Otrovne peščane oluje muče delove pustinje i stepe koje su prekrivale Centralnu Aziju i Severnu Afriku, a UN su ih nazvali pretnjom po život.
Konvencija UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD) se sastaje pet dana u istorijskom gradu Samarkandu, nešto manje od nedelju dana pre otvaranja samita o klimatskim promenama COP28 u Dubaiju.
„Prizor kotrljajućih tamnih oblaka peska i prašine koji gutaju sve na svom putu i pretvaraju dan u noć jedan je od najzastrašujućih spektakla prirode“, rekao je sekretar UNCCD Ibrahim Tiav.
„To je skupa pojava koja izaziva pustoš svuda, od severne i centralne Azije do podsaharske Afrike.
Agencija je saopštila da oluje pogađaju područja koja su daleko izvan njihovog porekla i da se u nekim delovima sveta „pustinjska prašina udvostručila u prošlom veku“.
„Procenjuje se da dve milijarde tona peska i prašine sada ulaze u atmosferu svake godine, što je količina jednaka težini 360 velikih piramida u Gizi“, dodaje se.
Rečeno je da se najmanje četvrtina može pripisati ljudskoj aktivnosti, ali se žali da je globalno priznanje nisko i podaci ograničeni.
Stručnjaci su upozorili da oluje mogu imati efekte „opasne po život“, ali vladama nedostaju sredstva za efikasnu borbu protiv njih.
„Fine čestice prašine prenose se na visoke troposferske nivoe (visoke do nekoliko kilometara) gde ih vetrovi mogu preneti na velike udaljenosti“, navodi se u saopštenju.
Prošlog meseca, AFP se sastao sa stanovnicima susednog Tadžikistana koji su patili od respiratornih i drugih zdravstvenih problema, za koje su lekari rekli da su izazvane olujama.
Ranije retke, takve oluje sada počinju u proleće i nastavljaju se do jeseni u velikim delovima Centralne Azije.
Oluje često počinju u isušenim delovima Aralskog mora u Uzbekistanu, ali i u kazahstanskim stepama i susednom Avganistanu.
UNCCD je takođe ukazao na ekonomsku štetu koju oluje izazivaju.
„Svet svake godine gubi skoro milion kvadratnih kilometara zdrave, produktivne zemlje“, navodi se u saopštenju.
U periodu od 2015. do 2019. godine, oko 4,2 miliona kvadratnih kilometara (1,6 miliona kvadratnih milja) bilo je pogođeno širom sveta – što je ekvivalentno ukupnoj veličini svih pet bivših sovjetskih centralnoazijskih zemalja, saopštio je UNCCD.
