Jezero Koronija, jedno od najvećih u Grčkoj, smanjuje se nakon dugotrajne suše i leta rekordnih temperatura, ostavljajući za sobom ispucalu zemlju, mrtvu ribu i uporan smrad.
Tamo gde su nekada ribari u svoje čamce vukli pastrmke i linjake, mladi na motorima sada veselo voze po prašini.
Meštani kažu da iz dana u dan mogu da vide vodeno prostranstvo od 42 kvadratna kilometra (16 kvadratnih milja) u blizini Soluna kako se povlači – sudbinu koju dele još tri važna prirodna jezera u grčkoj srednjoj Makedoniji.
„Smrad iz jezera postaje veoma loš. Ako ne bude dovoljno snega i kiše, problem će se pogoršati sledeće godine“, rekao je lider mesne zajednice Kostas Hadživulgaridis.
„Moramo (zvaničnici) da preduzmemo hitne mere da zaštitimo jezero“, rekao je 50-godišnjak za AFP.
Nivoi vode u tri druga prirodna jezera u regionu — Doirani, Volvi i Pikrolimni — takođe su najniži u poslednjoj deceniji, pokazuju podaci prošlog meseca iz grčkog centra za močvare biotopa.
Tokom poslednje dve godine, padavine su u regionu bile „veoma niske“, a temperature zabeležene ove godine bile su najviše u poslednjoj deceniji, kaže Irini Varsami, lokalni hidrolog.
Osim što gubi vodu direktno isparavanjem, jezero se isušiva „sve većim potrebama za navodnjavanjem (farmera u) okolnom području“, jedne od važnih ravnica za proizvodnju hrane u zemlji.
Dok obale izgledaju kao lunarni pejzaž lišen života, jata migratornih ružičastih flamingosa pasu u niskoj vodi dalje.
Anthi Vafiadou, regionalni nadzornik grčke državne agencije za zaštitu životne sredine, rekao je da je „prerano“ da se donose zaključci o uticaju suše na biodiverzitet jezera.
„Moramo da vidimo kako će se razvijati zimska sezona. Nadamo se da će biti još kiše“, rekla je ona za AFP.
Ali ono što je sigurno, prema Centru za močvare Biotope, jeste da klimatske promene vrše ogroman pritisak na jezera.
Prema nacionalnoj opservatoriji, Grčka je imala najtopliju zimu i leto od kada je počelo prikupljanje pouzdanih podataka 1960. godine.
Grčko ministarstvo životne sredine ove nedelje je predstavilo plan vredan više milijardi evra za povećanje vodosnabdevanja i ograničavanje velikih gubitaka vode kroz loše upravljanje.
Manje od sat vremena vožnje ka severu je sumorna vizija onoga što bi budućnost mogla da nosi.
Pikrolimni, ili „Gorko jezero“, jedino je slano jezero u kontinentalnoj Grčkoj.
Ali Pikrolimni je jezero tek sada po imenu. Ostale su samo šare koje je formirala voda koja je isparila tokom dugotrajne suše.
Hoteli i banje sa blatom oko njegove ivice leže napušteni.
„Ovo je prvo leto da je jezero u takvom stanju. Nije bilo kiše, voda je potpuno nestala i jezero je bukvalno presušilo“, rekao je Argiris Vergis, 80-godišnji meštanin.
„Ova oblast je nekada bila zauzeta turistima, ali sada možete videti motocikliste kako se trkaju po jezeru na internetu. To je tragično“, rekao je penzionisani radnik banke.
