Post može biti štetan za borbu protiv infekcije i može dovesti do povećanog rizika od srčanih bolesti, prema novoj studiji Medicinske škole Ikan na planini Sinaj. Istraživanje, koje se fokusiralo na modele miša, među prvima je pokazalo da preskakanje obroka izaziva odgovor u mozgu koji negativno utiče na imune ćelije.
Rezultati koji se fokusiraju na doručak objavljeni su u izdanju Imuniteta od 23. februara i mogli bi da dovedu do boljeg razumevanja kako hronični post može dugoročno uticati na telo.
„Postoji sve veća svest da je post zdrav, i zaista postoje brojni dokazi o prednostima posta. Naša studija daje reč opreza jer sugeriše da post može biti i trošak koji nosi rizik po zdravlje“, kaže glavni autor dr Filip Svirski, direktor Instituta za kardiovaskularna istraživanja na planini Ikan Sinaj. „Ovo je mehanička studija koja se bavi nekim od fundamentalnih biologija relevantnih za post. Studija pokazuje da postoji razgovor između nervnog i imunološkog sistema.“
Istraživači su imali za cilj da bolje razumeju kako post – od relativno kratkog posta od samo nekoliko sati do ozbiljnijeg posta od 24 sata – utiče na imuni sistem. Analizirali su dve grupe miševa. Jedna grupa je doručkovala odmah nakon buđenja (doručak je njihov najveći obrok u danu), a druga grupa nije doručkovala. Istraživači su prikupili uzorke krvi u obe grupe kada su se miševi probudili (osnovna linija), zatim četiri sata kasnije i osam sati kasnije.
Prilikom ispitivanja krvi, istraživači su primetili izrazitu razliku u grupi koja je gladovala. Konkretno, istraživači su videli razliku u broju monocita, belih krvnih zrnaca koji se stvaraju u koštanoj srži i putuju kroz telo, gde igraju mnoge kritične uloge, od borbe protiv infekcija, preko srčanih bolesti, do raka.
Na početku, svi miševi su imali istu količinu monocita. Ali nakon četiri sata, monociti kod miševa iz grupe koja je gladovala bili su dramatično pogođeni. Istraživači su otkrili da je 90% ovih ćelija nestalo iz krvotoka, a broj se dalje smanjio za osam sati. U međuvremenu, monociti u grupi koja nije bila na gladovanju nisu bili pogođeni.
Kod miševa koji gladuju, istraživači su otkrili da su se monociti vratili u koštanu srž da bi prezimili. Istovremeno, proizvodnja novih ćelija u koštanoj srži je smanjena. Monociti u koštanoj srži – koji obično imaju kratak životni vek – značajno su se promenili. Oni su duže preživeli kao posledica boravka u koštanoj srži, a starili su drugačije od monocita koji su ostali u krvi.
Istraživači su nastavili da gladuju miševe do 24 sata, a zatim su ponovo uveli hranu. Ćelije koje se kriju u koštanoj srži su se vratile u krvotok u roku od nekoliko sati. Ovaj porast je doveo do povećanog nivoa upale. Umesto da štite od infekcije, ovi izmenjeni monociti su bili više inflamatorni, čineći telo manje otpornim na borbu protiv infekcije.
Ova studija je među prvima koja je uspostavila vezu između mozga i ovih imunih ćelija tokom posta. Istraživači su otkrili da određeni regioni u mozgu kontrolišu odgovor monocita tokom posta. Ova studija je pokazala da post izaziva odgovor na stres u mozgu — to je ono što ljude čini „gladnim“ (osećaju se gladnim i ljutim) — i to trenutno pokreće masovnu migraciju ovih belih krvnih zrnaca iz krvi u koštanu srž, i zatim nazad u krvotok ubrzo nakon što se hrana ponovo uvede.
Dr Svirski je naglasio da iako postoje i dokazi o metaboličkim prednostima posta, ova nova studija je koristan napredak u potpunom razumevanju mehanizama tela.
„Studija pokazuje da, s jedne strane, gladovanje smanjuje broj monocita u cirkulaciji, što bi se moglo pomisliti da je dobra stvar, jer su ove ćelije važne komponente upale. S druge strane, ponovno unošenje hrane stvara porast monocita. povratka u krv, što može biti problematično.
„Post stoga reguliše ovaj bazen na načine koji nisu uvek korisni za sposobnost tela da odgovori na izazov kao što je infekcija“, objašnjava dr Svirski. „Pošto su ove ćelije toliko važne za druge bolesti kao što su srčana oboljenja ili rak, razumevanje načina na koji se njihova funkcija kontroliše je kritično.“
