Vlasnici kućnih ljubimaca mogu misliti da je divno kada njihov pas juri svoj rep ili njihova mačka siše za utehu. Ali kada su ove aktivnosti uporne do te mere da remete njihovu svakodnevnu rutinu, to može biti znak da vaš ljubimac ima ozbiljniji problem.
Kod ljudi, opsesivno-kompulzivni poremećaji (OCD) se razvijaju kada ljudi doživljavaju opsesivne misli, što dovodi do ponavljajućih i često nezdravih ponašanja poznatih kao kompulzije. Psi i mačke takođe mogu biti pogođeni opsesivno-kompulzivnim poremećajem, iako se pojavljuju malo drugačije od ljudske verzije.
„OCD se više prikazuju kao kompulzivno ponašanje kod kućnih ljubimaca jer nije poznato da li su kućni ljubimci zaista ‘opsednuti’“, rekla je dr Ešli Navaret, klinički veterinar na Teksaškom A&M fakultetu za veterinarsku medicinu i biomedicinske nauke. „Postojalo je istraživanje da je kompulzivno ponašanje porodično i da je, prema tome, ukorenjeno u genetici, ali svaki pas ili mačka mogu doživeti kompulzije jer su izvedene iz ‘normalnog’ ponašanja, opstaju u dužem vremenskom periodu ili ne služe ničemu.
Uobičajena kompulzivna ponašanja kod pasa mogu uključivati jurenje za repom, lizanje, okretanje, hodanje, žvakanje, lajanje i grizenje nevidljivih predmeta. Za mačke, to može izgledati kao preterano doterivanje, sisanje, ponavljanje glasa, hodanje i jurenje za zamišljenim objektima.
Ova ponašanja mogu stimulisati fizičke promene koje smiruju kućne ljubimce, kao što je smanjen broj otkucaja srca i oslobađanje hormona za dobro raspoloženje, što otežava kućnim ljubimcima da zaustave. Stoga, Navarrette podstiče vlasnike da paze na uobičajena kompulzivna ponašanja; ako kućni ljubimac ne može da odvrati pažnju od ponašanja ili mu se vrati u roku od nekoliko minuta od ometanja, može imati kompulzivni poremećaj.
Jedan od prvih koraka u dijagnosticiranju kompulzivnog poremećaja kod životinje je isključivanje bilo kakvih zdravstvenih stanja koja mogu uzrokovati takvo ponašanje. Pošto postoji širok spektar ponašanja koja se mogu povezati sa poremećajem, Navarret savetuje vlasnike da prvo odvedu svoje ljubimce veterinaru ako sumnjaju da njihov ljubimac pokazuje kompulzivno ponašanje.
„Kompulzivno ponašanje je obično kao odgovor na ‘stresor’, a neki nivoi mentalnog stresa mogu eskalirati do fizičke povrede,“ rekao je Navarrette. „Na primer, pas koji više puta liže nogu kao umirujuće ponašanje može razviti akralni granulom za lizanje, stanje kože koje, ako mu se ne dozvoli da zaceli, može dovesti do upale i infekcije.
„Ali kao i svaki problem ponašanja, prvo morate isključiti bilo šta medicinsko“, objasnio je Navaret. „Na primer, ako pas kompulzivno liže do stepena samopovređivanja, veterinar će želeti da isključi bilo kakve dermatološke ili ortopedske probleme pre nego što pretpostavi da je to problem u ponašanju.
Veterinari su neophodni da utvrde da li medicinski problem nije uzrok, ali na vlasnicima je da identifikuju okidače, koji se obično javljaju neposredno pre nego što ljubimac pokaže svoje kompulzivno ponašanje; međutim, ovo može biti nezgodno jer se tipovi okidača veoma razlikuju i mogu biti specifični za svakog kućnog ljubimca.
„Okidači mogu uključivati posetu nekom novom kući, usisavanje ili upotrebu laserskih pokazivača, ali okidači mogu biti bilo šta jer zavise od pojedinačnog psa ili mačke“, rekao je Navaret. „Na primer, moj granični koli je imao kompulzivno ponašanje koje je podrazumevalo da je stajala u snopovima svetlosti i škljocala čestice prašine. Bilo joj je izuzetno teško odvratiti pažnju, a ona bi grizla šta god je bilo ispred nje, što je u jednom trenutku uključujući zadnja sedišta mog kamiona.“
Vlasnici vole svoje ljubimce, možda uprkos ili zbog njihovih čuda. Ako te neobičnosti počnu da liče na nezdravo ponašanje, konsultacija sa veterinarom je prvi korak u osiguravanju da vaš ljubimac živi normalnim i zdravim životom.
