Čovekov najbolji prijatelj je opsednut poslasticama kao što smo svi mislili.
Devet od 10 pasa je odabralo hranu umesto igračaka u prvoj studiji te vrste, koju su sproveli psiholozi sa Univerziteta Florida. Studija je omogućila psima da izaberu svoju omiljenu hranu i omiljenu igračku, a zatim ih povežu u jedan eksperiment koji simulira iskustvo treninga. Većina pasa je jače reagovala na nagradu za hranu.
„Bila sam iznenađena, ali niko ranije nije gledao kako će psi raditi za igračke u odnosu na hranu“, rekla je Nikol Dori, predavač na Odseku za psihologiju UF koja je izvela studiju sa svojim studentima i drugim saradnicima.
Istraživači su regrutovali 10 pasa kućnih ljubimaca iz lokalnog područja. Svakom psu je prikazano šest prehrambenih artikala — uključujući poslastice, sir, šargarepu i viršle — i šest igračaka, kao što su teniska loptica, igračka za škripanje, plastična kost ili plišana životinja. Svaki pas je tada imao priliku da odabere svoju omiljenu hranu i omiljenu igračku.
U drugom skupu eksperimenata, psi su morali da rade sve više i više za svoju nagradu. Većina pasa je ranije odustala kada im je ponuđena nagrada za željenu igračku nego kada im je data omiljena poslastica.
Druge studije su pokazale da psi možda više vole ljudsku pažnju nego hranu.
„Mislim da bi sledeća studija trebalo da se bavi sva tri – pažnja, hrana i igračke – i šta psi zaista najviše vole kada treniraju“, rekao je Dori.
Neki treneri pasa predlažu da se u treningu koriste igračke umesto hrane kako bi se izbegli višak kalorija i kako bi iskustvo bilo zabavnije za psa. Ako vlasnici pasa žele da slede ovaj savet, ključ je da se igračke ne takmiče sa hranom, kažu istraživači.
„Definitivno možete trenirati svog psa igračkama ako počnete veoma rano“, rekla je Dori. „Ovo je ono što se radi sa psima traganja i spasavanja, oni počinju veoma rano sa igračkama kao pojačanjem.
Studiju su vodili studenti UF Ksenabeth Lazaro i John Vinter, koji su od tada diplomirali. Doprinos su dali i saradnici sa Tehnološkog instituta Floride i Univerziteta Džons Hopkins. Autori su svoje nalaze objavili u časopisu Životinje.
