Prelazak sa gasne peći na električni indukcioni štednjak može smanjiti zagađenje vazduha azot-dioksidom u zatvorenom prostoru, poznatu opasnost po zdravlje, za više od 50 procenata, prema novom istraživanju koje su predvodili naučnici sa Univerziteta Kolumbija Mailman School of Public Health. Nalazi se pojavljuju u časopisu Energetska istraživanja i društvene nauke.
Studija je sprovedena kao deo pilot projekta pod nazivom „Out of Gas, In vith Justice“ koji vodi neprofitna organizacija VE ACT for Environmental Justice sa severnog Menhetna. Pilot je prvi koji je procenio izvodljivost i prednosti prelaska sa gasnih na indukcione peći u pristupačnim stanovima. Studija je prva koja je procenila efekte elektrifikacije kuvanja u stambenim objektima u javnom stambenom okruženju u SAD.
Studija dolazi kada je Njujork 2023. godine usvojio zakon koji će zabraniti grejalice na gas, šporete i kotlove za vodu u svim novim zgradama kako bi se ispunili klimatski ciljevi. Slično tome, 2022. godine, Kalifornija je usvojila zakon o gradnji u celoj državi koji je pogodan za električnu energiju, koji zahteva da zgrade budu „spremne za potpuno električnu energiju“. Plinske peći se koriste u oko 38 posto američkih domova, ali njihova rasprostranjenost značajno varira od države do 62 posto u Njujorku.
Dvadeset domaćinstava sa niskim prihodima u javnoj stambenoj zgradi u Bronksu je regrutovano i randomizirano da bi im plinski štednjak zamijenjen indukcijskim ili služio kao kontrolna grupa. Između oktobra 2021. i jula 2022. godine, kuće su praćene kontinuirano tokom tri sedmodnevna perioda kako bi se procenio kvalitet vazduha u zatvorenom (NO 2 , CO, PM 2,5 ) i upotreba peći pre i posle intervencije. Uticaj kuvanja na kvalitet vazduha u zatvorenom takođe je procenjen tokom kontrolisanih testova kuvanja. Učesnici su pozvani da učestvuju u fokus grupi.
Istraživači su otkrili smanjenje od 56 procenata prosečnih dnevnih koncentracija NO 2 u grupi sa indukcionim šporetom u poređenju sa kontrolnom grupom koja je koristila gasne peći. Tokom kontrolisanih testova kuvanja, srednja pozadinska koncentracija NO 2 (18 ppb) u gasnim kućama porasla je na 197 ppb i zanemarljivo se promenila u indukcionim kućama. Nisu primećene značajne promene sa CO i PM 2.5. Tokom diskusija u fokus grupama, učesnici koji koriste nove peći jednoglasno su izjavili da su zadovoljni tranzicijom. Nijedan od učesnika nije odlučio da se vrati na kuvanje na gas uprkos tome što je imao mogućnost da to učini uz nultu cenu.
Učesnici su bili izuzetno zadovoljni svojim novim indukcionim pećima, navodeći karakteristike poput njihove sposobnosti da se brže zagrevaju uz održavanje hladne površine za kuvanje. Rekli su da su indukcione peći poboljšale njihov kvalitet života smanjujući njihovu anksioznost zbog požara zbog curenja gasa.
Kratkotrajna izloženost NO 2 povezana je sa pogoršanjem respiratornih bolesti, prijemom u bolnicu, posetama hitnoj pomoći i prevremenom smrtnošću. Prevremena smrtnost je takođe povezana sa dugotrajnom izloženošću NO 2 zajedno sa pojavom astme.
„Ovi rezultati ukazuju na to da dekarbonizacija energetskih prelaza može poboljšati zdravlje smanjenjem azot-dioksida u zatvorenom prostoru, a istovremeno se bavi holističkim zdravstvenim posledicama upotrebe energije u populaciji sa niskim prihodima“, rekao je prvi autor Misbath Daouda, dr. ’23, docent za zdravstvene nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji koji je započeo studiju kao doktorant na školi Columbia Mailman.
Iako studija nije izmerila klimatske prednosti intervencije, postoji dovoljno istraživanja o negativnim efektima gasnih peći. Potrošnja gasa u kućanstvima čini 15 odsto potrošnje gasa u zemlji. Gas se sastoji prvenstveno od metana, gasa staklene bašte sa više od 80 puta većim potencijalom globalnog zagrevanja od CO 2 tokom perioda od 20 godina.
„Tranzicija na zelenu energiju treba da daje prednost električnim pećima, koje smanjuju emisiju gasova staklene bašte i poboljšavaju zdravlje ugroženog stanovništva“, kaže stariji autor dr Darbi Džek, profesor zdravstvenih nauka o životnoj sredini.
Deca koja žive u siromašnim četvrtima Njujorka imaju tri puta veću verovatnoću da budu hospitalizovana zbog astme nego deca koja žive u bogatim četvrtima. Mladi Afroamerikanci sa astmom doživljavaju četiri puta više poseta odeljenju za hitne slučajeve, tri puta veću stopu hospitalizacije i skoro osam puta veću stopu smrtnosti od njihovih belaca.
„Ljudi boje kože i pojedinci sa niskim primanjima češće žive u manjim, starijim stanovima koji imaju lošu ventilaciju, neefikasne ili pokvarene aspiratore i zastarele uređaje koji propuštaju više gasa. Za ekološku pravdu je ključno da oni ne budu ostavljeni u ovu tranziciju“, kaže koautor studije, Annie Carforo, MUP, menadžer kampanja za klimatsku pravdu, MI DELUJEMO.
