Prekomerni ribolov vodi ajkule koralnih grebena ka izumiranju, prema globalnoj studiji objavljenoj u četvrtak koja signalizira mnogo veću opasnost za morske predatore nego što se ranije mislilo.
To je važno za ljude jer ove vrste deluju kao menadžeri svojih morskih ekosistema, održavajući delikatno uravnotežene mreže ishrane na koje se oslanjaju stotine miliona ljudi.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Science , rezultat je projekta Global FinPrint, koji je prikupio više od 22.000 sati video snimaka sa grebena širom Afrike, Bliskog istoka, Azije, Australije i Amerike.
Tim od više od 100 naučnika otkrio je da je pet najčešćih vrsta ajkula koralnih grebena – sivi greben, bolničarka, karipski greben, crnoperki greben i greben beloperke – opao za 70 do 60 procenata.
Podaci o iscrpljenju su izvedeni iz kompjuterskog modela koji je procenio kako bi brojevi ajkula izgledali bez ljudskog pritiska.
Ajkule su bile potpuno odsutne u 14 posto grebena na kojima su prethodno dokumentovane.
Glavni autor Kolin Simpfendorfer sa Univerziteta Džejms Kuk i Univerziteta u Tasmaniji rekao je za AFP da se pre studije smatralo da ajkule koralnog grebena – za razliku od njihovih većih rođaka koji žive u dubokim okeanima – nisu loše.
„Ali kada ste seli i pogledali ukupne rezultate, bilo je prilično zapanjujuće“, rekao je on.
Nalazi bi trebalo da pomognu u ažuriranju crvene liste Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), sa više vrsta koje se kvalifikuju za status „ugroženih“, što je važan korak ka akciji očuvanja.
Simpfendorfer je dodao da je preovlađujući faktor u padu bio prekomerni ribolov, koji je ciljao na ajkule zbog peraja i mesa, i nenamerno ih ubijao kao usputni ulov.
Što se tiče uticaja, gubitak ajkula izaziva talasne efekte niz lanac ishrane.
Plen koji jedu povećava se u broju, ali se sledeći nivo smanjuje, i tako dalje — stvarajući nepredvidive poremećaje koji ugrožavaju bezbednost ljudske hrane.
Grebenske ajkule takođe drže biljojede pod kontrolom, rekao je Simfendorfer. Kada biljojedi postanu češći, jedu više algi, koje zadržavaju ugljenik za upotrebu u fotosintezi.
„Sekvestracija ugljenika na koralnim grebenima bez ajkula je mnogo niža nego na grebenima sa ajkulama“, rekao je on, što znači da postoji uticaj na globalno zagrevanje.
Finansiranje projekta došlo je od Porodične fondacije Paul G. Allen, koja je bila odgovorna za Veliki popis slonova, panafričko istraživanje najvećih kopnenih životinja na Zemlji.
U studiji o ajkulama, naučnici su koristili udaljene podvodne video stanice (BRUVS) sa mamacima – kamere sa malom količinom masne ribe okačene na ruku – da izvuku i posmatraju ajkule u rasporedu koji je trajao sat vremena.
Ukupno su ispitali 391 koralni greben u 67 zemalja i teritorija koristeći 22.756 kamera – stvarajući trogodišnji neobrađen video.
Grebeni sa zdravijom populacijom uglavnom su bili u zemljama sa visokim dohotkom sa jačom regulativom i većim nivoom demokratskog učešća, dok su zemlje sa nižim prihodima generalno imale lošije rezultate.
Ali tim je takođe otkrio određene „tačke nade“ u zemljama u razvoju, poput ostrva Sipadan u Maleziji i grebena Lighthouse u Belizeu.
„U njima i oko njih, stvari su prilično iscrpljene – ali u onim oblastima gde imate jake MPA (zaštićena područja mora) i zaista dobre načine da ih primenite, imate snažnu populaciju ajkula“, rekao je koautor Majkl Hajthaus sa Međunarodnog univerziteta Floride za AFP.
Ovo, kako je rekao, pruža nadu da se teško osiromašena područja mogu ponovo naseliti sve dok je izvorna populacija netaknuta i ako se poštuju programi pažljivog upravljanja.
