Kako vreme provedeno na mreži, a posebno društveni mediji, utiče na mozak i ponašanje dece i mladih?
Platforme društvenih mreža su naizgled dizajnirane da privuku pažnju korisnika i proizvode uobičajenu proveru aplikacija i obaveštenja. Poslednjih godina našim životima sve više dominiraju društveni mediji, bilo kao izvor informacija, zabave ili samo kao način da se povežemo sa drugima.
Samo u Kanadi trenutno je registrovano više od 30 miliona naloga na društvenim mrežama, a tinejdžeri su jedna od najvećih grupa korisnika.
Tokom pandemije COVID-19, mladi ljudi su bili drastično pogođeni iznenadnim prelaskom na digitalni svet i eksplozijom oslanjanja na ekrane. Zatvaranje škola, zajedno sa društvenom izolacijom, dovelo je do dramatičnog povećanja svakodnevnog korišćenja vremena ispred ekrana i pogoršalo probleme mentalnog zdravlja za mnoge mlade ljude.
Istraživanja pokazuju snažne veze između vremena ispred ekrana i zabrinutosti za mentalno zdravlje, uključujući anksioznost i depresiju, iako je nekoliko longitudinalnih studija sprovedeno u pandemijskim ili postpandemijskim erama da bi se utvrdile uzročne veze. Stres blokade i odsustvo tipičnih mreža podrške učinili su adolescente ranjivijim nego ikad na negativne efekte društvenih medija.
Sada, u godinama nakon zatvaranja pandemije, imperativ je da proučimo i pozabavimo se uticajem koji prekomerno vreme ispred ekrana može imati na razvoj mozga.
Ključni aspekt društvenih medija je da angažuju moždane sisteme uključene u nagrađivanje i kažnjavanje, što bi decu i adolescente moglo da dovede u opasnost od štetnog razvoja mozga. Tokom detinjstva i adolescencije, naš mozak još uvek prolazi kroz dramatične periode razvoja, što ga čini podložnijim uticaju prekomernog vremena ispred ekrana.
Deca i mladi imaju veoma aktivne sisteme nagrađivanja u mozgu. Prirodne nagrade mogu izazvati kratko oslobađanje hemikalija za „dobar osećaj“ u mozgu poput dopamina. Društveni mediji mogu ponuditi konstantne nivoe nagrada koje su veće od normalnog i utiču na hemiju mozga, što dovodi do toga da deca traže više nagrada, čak i do nivoa zavisnosti.
Deo našeg mozga koji prati rizične, ali korisne aktivnosti – prefrontalni korteks – ne sazreva u potpunosti sve dok ne dostignemo tridesete. Činjenica da ovo područje mozga nije u potpunosti razvijeno kod dece i tinejdžera može uticati na njihovu sposobnost da kontrolišu ponašanje pomeranja i nadgledaju emocionalne okidače.
Zajedno sa promenama u hemiji mozga, ovo bi moglo dovesti do prekomernog korišćenja vremena ispred ekrana. Vremenska linija razvoja prefrontalnog korteksa takođe može objasniti zašto je manje verovatno da će se odrasli suočiti sa istim posledicama negativnih efekata društvenih medija.
Pored toga, neke studije su izvestile o promenama u kortikalnim i subkortikalnim moždanim aktivacijama i strukturi kod dece i tinejdžera koje su bile povezane sa velikim korišćenjem vremena ispred ekrana. Ove studije su izvestile o promenama u centrima za nagradu i kaznu u mozgu.
Još jedan primer ovoga dolazi iz longitudinalne studije koja je pratila decu tokom tri godine, pokazujući odloženi razvoj regiona uključenih u društvenu povezanost i razumevanje misli i osećanja drugih.
Međutim, ne ukazuju sva istraživanja da je vreme pred ekranom povezano sa promenama u razvoju mozga. Velika studija snimanja koja je osmišljena da ispita iskustva iz detinjstva širom Sjedinjenih Država – uključujući pušenje, video igrice i spavanje – kod skoro 12.000 dece nije pokazala povezanost između vremena ispred ekrana i razvoja mozga.
Možda postoji nekoliko objašnjenja za nesklad između velike studije o razvoju deteta i manjih studija koje su dizajnirane da gledaju vreme ispred ekrana. Na primer, potencijalno veliki korisnici vremena ispred ekrana odlučili su da učestvuju u manjim, fokusiranijim studijama. Zauzvrat, deca koja su u najvećem riziku od štetnih efekata vremena ispred ekrana mogu predstavljati manji deo podataka u velikoj kohorti.
S obzirom na široku upotrebu društvenih medija, nije iznenađenje da nisu sva deca i mladi pogođeni na isti način. Adolescenti i mladi odrasli koji imaju već postojeće probleme sa mentalnim zdravljem, posebno anksioznost, mogu biti najviše izloženi štetnim efektima korišćenja društvenih medija na mozak i ponašanje.
Oni koji doživljavaju anksioznost mogu češće da koriste društvene medije da traže potvrdu i uveravanje, ili kao neprilagođeni mehanizam suočavanja kako bi izbegli lične interakcije i stresore u stvarnom svetu.
Potrebno je više longitudinalnih istraživanja da bi se bolje razumeli faktori rizika za mentalno zdravlje za štetne ishode povezane sa prekomernom upotrebom društvenih medija, kao i dugoročnim efektima na razvoj mozga.
Kako idemo napred i prilagođavamo se sve digitalnijem svetu, potrebne su jasne smernice u vezi sa količinama, vrstama i sadržajem vremena ispred ekrana koji su najštetniji za razvoj dece, kao i povezanim faktorima rizika i otpornosti, na osnovu kojih saznaje nauka.
Iz tog razloga, važnije je nego ikada da istraživači osmisle studije koje nam omogućavaju da razumemo šta se dešava sa mozgom dece i adolescenata i njihovim ponašanjem i kako to utiče na dugoročne ishode.
U međuvremenu, vaspitači i roditelji treba da se uključe u otvoren dijalog kako bi pomogli deci i tinejdžerima da shvate posledice koje prekomerno vreme ispred ekrana može imati na razvoj mozga i mentalno zdravlje. Tinejdžerima takođe treba dati strategije i naučiti o postavljanju granica kako bi im se pomoglo da odgovorno upravljaju vremenom ispred ekrana.
Od ključne je važnosti da podstičemo zdrave odnose sa tehnologijom kako bismo minimizirali potencijal za dugoročna društvena pitanja i brige u budućnosti.
