Sistematski pregled relativno novog tretmana za hronični bol u leđima – kognitivna funkcionalna terapija – otkrio je da nije ništa bolji od tradicionalnih terapija zasnovanih na dokazima iz prošlih studija.
Vodeći pregled bio je gospodin Jack Devonshire, Ph.D. kandidat sa UNSV Sidnei i Neuroscience Research Australia (NeuRA). On je posmatrao studije kognitivne funkcionalne terapije (CFT) kao tretman za hronični bol u leđima koji je, za potrebe njegovog istraživanja, definisan kao bol koji se doživljava neprekidno tri meseca ili više u predelu između 12. rebra i pregiba zadnjice.
CFT raste u popularnosti i zaokuplja pažnju među praktičarima od prvog kliničkog ispitivanja 2013. na osnovu teorije razvijene 2005. Od tada je bilo višestrukih ispitivanja CFT-a širom sveta, kaže gospodin Devonšir.
„CFT integriše tretmane koji mogu biti od pomoći u upravljanju hroničnim bolom u donjem delu leđa, kao što su obrazovanje o bolovima, vežbanje i obuka o životnom stilu, u model nege zasnovan na savremenim razumevanjem celokupnog iskustva osobe sa bolom“, kaže on.
„Terapija ima za cilj da se nadograđuje na biopsihosocijalni model kako bi zdravstvenim radnicima pružila ono što nazivamo jasnim ‘kliničkim okvirom za rezonovanje’ da bi prilagodili strategije za upravljanje ovim hroničnim stanjem.“
Uprkos tome što je terapija integrisana u zdravstvene sisteme u Velikoj Britaniji i Finskoj, kao i da postoji više kurseva obuke na mreži za kliničare, još uvek nije bilo sveobuhvatne analize istraživanja ove terapije.
„Zato smo odlučili da izvršimo sistematski pregled i meta-analizu, najviši nivo dokaza, da pogledamo prethodne studije kako bismo otkrili koliko je tretman efikasan u pogledu bola, invaliditeta i bezbednosti“, kaže gospodin Devonšir.
Nakon što su ispitali sve studije koje odgovaraju kriterijumima istraživanja, g. Devonshire i njegovi kolege autori su otkrili da na kraju efikasnost CFT ostaje nepoznata u ovoj fazi, a grupa poziva na buduća ispitivanja koja uključuju slepe učesnike – one koji nisu svesni da li je terapija primenjena je stvarna ili lažna – i studije koje regrutuju veće veličine uzorka.
„Rezultati naše studije su otkrili da CFT možda neće smanjiti intenzitet bola i invaliditet kod ljudi sa hroničnim bolom u donjem delu leđa, u poređenju sa ručnom terapijom i osnovnim vežbama, bilo na kraju lečenja ili tokom 12-mesečnog praćenja,“ g. Devonshire kaže.
„Ovo je važno jer želimo da naši fiziolozi, fiziolozi i drugi zdravstveni profesionalci koji upravljaju ljudima sa bolovima u donjem delu leđa budu naoružani najboljim dostupnim informacijama o dostupnim efikasnim tretmanima – posebno zato što je učenje o primeni CFT-a kao terapeuta prilično intenzivno, uzimajući u proseku 106 sati obuke da biste pravilno sproveli tretman.“
Istraživači su inače otkrili da nisu prijavljeni neželjeni događaji među pacijentima nakon što su primili CFT tretman.
G. Devonshire napominje da je sigurnost u sistematskom pregledu istraživača bila ograničena razlikama između kontrola studija, male veličine uzorka i visokog rizika od pristrasnosti u svim uključenim studijama, što je uticalo na verodostojnost nalaza iz ovih studija. Grupa se raduje daljim istraživanjima koja poboljšavaju trenutne dokaze putem kliničkih ispitivanja CFT-a.
Pregled je nedavno objavljen u časopisu Journal of Orthopedic & Sports Physical Therapy.
