Ova godina je na putu da postane prva puna godina globalnog zagrevanja od 1,5°C iznad nivoa predindustrijskog (1850-1900), čime je već oborio prošlogodišnji rekordni skok temperatura, koji je bio 0,60°C iznad proseka 1991-2020.
Ovo otkriće potkrepljuju podaci iz Copernicus, Berkelei Earth i UK Met Office objavljeni za samit Ujedinjenih nacija COP29 o klimatskim promenama koji je trenutno u toku u Azerbejdžanu.
Dok je El Ninjo podstakao zagrevanje na početku godine, prekomerna toplota se zadržala čak i nakon što je nestala pre nekoliko meseci.
Upravo je objavljen privremeni izveštaj Svetske meteorološke organizacije (SMO) o stanju globalne klime 2024.: vmo.int/publication-… „Godina 2024. je na putu da bude najtoplija godina u istoriji nakon produženog niza izuzetno visokih mesečne globalne srednje temperature“. #COP29
— Zack Labe (@zlabe.bski.social) 2024-11-11T21:57:48.669Z
Ljudi i bezbrojne životinje već umiru kao direktna posledica ovog ogromnog viška toplote izazvane fosilnim gorivima, kao i zbog sve većeg broja prirodnih katastrofa koje izaziva. Sada se procenjuje da će se tri od četiri od nas suočiti sa ekstremnim vremenskim promenama u naredne dve decenije.
Sva ta dodatna energija u našoj atmosferi trza naše klimatske sisteme iz jedne krajnosti u drugu, kao što se ljulja vrh neposredno pre nego što se prevrne. Samo u poslednjih mesec dana, ovo je doprinelo smrtonosnim poplavama u Valensiji, uraganu Milton koji se obrušio na SAD, šumskim požarima koji su zahvatili Peru i gubitku preko milion tona pirinča od poplava u Bangladešu, što je uveliko povećalo cenu osnovne hrane.
„Rekordne padavine i poplave, brzo jačajući tropski cikloni, smrtonosna vrućina, nemilosrdna suša i besni šumski požari koje smo ove godine videli u različitim delovima sveta, nažalost su naša nova stvarnost i predokus naše budućnosti“, piše The Vorld. Generalni sekretar meteorološke organizacije (SZO) Celeste Saulo.
SZO objašnjava da čak i godina iznad 1,5°C ne znači da smo trajno premašili cilj Pariskog sporazuma, jer se to zasniva na višedecenijskom proseku. Kraće fluktuacije vremenske skale kao što su El Ninjo i La Ninja i dalje mogu brzo promeniti stvari.
Ali drugi istraživači tvrde da smo već prešli ovaj prag, izazivajući zabrinutost da se kolebajući vrh pokoleba za neke od kritičnih sistema za održavanje života na Zemlji. To uključuje kolaps glavnog strujnog sistema Atlantskog okeana, amazonske prašume i polarnih ledenih ploča.
Naučnik za klimu Mark Hauden sa Australijskog nacionalnog univerziteta upozorava da ako svetski lideri i industrije uskoro brzo ne smanje emisije, idemo ka svetu od 3°C.
„Već smo videli velike uticaje širom sveta u skoro svakom sistemu i na svakom mestu na, grubo govoreći, 1,25 stepeni na dekadnoj osnovi“, objašnjava Hauden na brifingu za medije.
„Kada počnemo da idemo ka tim većim brojevima, 2,5 – 2,93 stepena, verovatno ćemo veoma, veoma značajno patiti od klimatskih promena. Troškovi te vrste klimatskih promena su ogromni i uveliko su veći od troškova smanjenja emisija. „
Iako je količina zagrevanja važna za razumevanje kuda idemo, na praktičan način je takođe suvišna, jer naš cilj ostaje isti bez obzira na to: smanjenje emisija fosilnih goriva koje izazivaju zagrevanje. Ovo je bio cilj od prvih IPCC izveštaja o klimatskim promenama 1990. godine, ali mi još uvek kolektivno povećavamo emisije gasova staklene bašte.
Uz izveštaje, domaćini Azerbejdžana takođe koriste COP29 UN-a za sklapanje novih ugovora o fosilnim gorivima, a sa trenutnim geopolitičkim okolnostima, istraživači i drugi profesionalci za klimu postali su skeptični prema klimatskim samitima.
„Ne možete reći da sporazum koji dozvoljava da problem preraste u hitan slučaj čini dobar posao“, rekao je Durvud Zaelke, suosnivač Centra za međunarodno pravo životne sredine, za Tik Root u Gristu. „Nije.“
Ali svaka mala stvar koju sada možemo da uradimo da smanjimo zagrevanje i dalje će spasiti buduće živote, bez obzira na to u kojoj se tački nalazimo na ovoj mračnoj vremenskoj liniji.
„Neophodno je prepoznati da je svaki delić stepena zagrevanja bitan“, naglašava Saulo. „Bilo da je na nivou ispod ili iznad 1,5°C zagrevanja, svaki dodatni porast globalnog zagrevanja povećava klimatske ekstreme, uticaje i rizike.
