ChatGPT je pokrenut 30. novembra 2022. godine, čime je započela, kako su mnogi nazvali, godina proboja veštačke inteligencije. U roku od nekoliko dana od objavljivanja, ChatGPT je postao viralan.
Snimci ekrana razgovora preplavili su društvene mreže, a upotreba ChatGPT-a je naglo porasla do mere koja je, čini se, iznenadila čak i njegovog proizvođača, OpenAI. Do januara, ChatGPT je viđao 13 miliona jedinstvenih posetilaca svakog dana, postavljajući rekord za najbrže rastuću korisničku bazu potrošačke aplikacije.
Tokom ove godine, ChatGPT je otkrio moć dobrog interfejsa i opasnosti od hiperaktivnosti, i posejao je seme novog skupa ljudskih ponašanja.
Kao istraživač koji proučava tehnologiju i ljudsko informaciono ponašanje, smatram da uticaj ChatGPT-a u društvu proizilazi koliko i iz načina na koji ga ljudi vide i koriste kao i samu tehnologiju.
Generativni sistemi veštačke inteligencije kao što je ChatGPT postaju sve prisutniji. Od objavljivanja ChatGPT-a, činilo se da je pominjanje veštačke inteligencije obavezno u prezentacijama, razgovorima i člancima.
Danas OpenAI tvrdi da 100 miliona ljudi koristi ChatGPT svake nedelje.
Pored ljudi koji komuniciraju sa ChatGPT-om kod kuće, zaposleni na svim nivoima do C-suite u preduzećima koriste AI chatbot. U tehnologiji, generativna AI se naziva najvećom platformom od iPhone-a, koji je debitovao 2007.
Svi glavni igrači se klade na veštačku inteligenciju, a rizično finansiranje u AI startapima je u procvatu.
Usput, ChatGPT je izazvao brojne zabrinutosti, kao što su njegove implikacije na dezinformacije, prevaru, pitanja intelektualne svojine i diskriminaciju. U mom svetu visokog obrazovanja, veliki deo diskusije je bio oko varanja, što je postalo fokus mog sopstvenog istraživanja ove godine.
Uspeh ChatGPT-a pre svega govori o snazi dobrog interfejsa.
AI je već bio deo bezbroj svakodnevnih proizvoda više od jedne decenije, od Spotifaja i Netflika do Fejsbuka i Google mapa. Prva verzija GPT-a, AI modela koji pokreće ChatGPT, datira iz 2018. Čak ni drugi OpenAI-jevi proizvodi, kao što je DALL-E, nisu napravili talase kao što je ChatGPT uradio odmah po objavljivanju.
Interfejs zasnovan na ćaskanju pokrenuo je probojnu godinu AI.
Postoji nešto jedinstveno zadivljujuće u ćaskanju. Ljudi su obdareni jezikom, a razgovor je primarni način na koji ljudi komuniciraju jedni s drugima i zaključuju inteligenciju. Interfejs zasnovan na ćaskanju je prirodan način interakcije i način na koji ljudi iskuse „inteligenciju“ AI sistema.
Fenomenalan uspeh ChatGPT-a ponovo pokazuje da korisnički interfejsi pokreću široko usvajanje tehnologije, od Macintosha do veb pretraživača i iPhone-a. Dizajn čini razliku.
U isto vreme, jedna od glavnih prednosti tehnologije – stvaranje ubedljivog jezika – čini je veoma pogodnom za proizvodnju lažnih ili obmanjujućih informacija. ChatGPT i drugi generativni sistemi veštačke inteligencije olakšavaju kriminalcima i propagandistima da se bave ljudskim ranjivostima.
Potencijal tehnologije da podstakne prevare i dezinformacije jedan je od ključnih razloga za regulisanje AI.
Usred stvarnih obećanja i opasnosti generativne veštačke inteligencije, tehnologija je takođe obezbedila još jednu studiju slučaja u moći hipe. Ova godina nije donela nedostatak članaka o tome kako će veštačka inteligencija transformisati svaki aspekt društva i kako je proliferacija tehnologije neizbežna.
ChatGPT nije prva tehnologija koja je reklamirana kao „sledeća velika stvar“, ali je možda jedinstvena po tome što se istovremeno reklamira kao egzistencijalni rizik. Brojni tehnološki titani, pa čak i neki istraživači veštačke inteligencije, upozoravali su na rizik pojave superinteligentnih sistema veštačke inteligencije i brisanja čovečanstva, iako verujem da su ovi strahovi nategnuti.
Medijsko okruženje favorizuje hipe, a trenutna klima finansiranja poduhvata dodatno podstiče AI hipe. Igranje na nade i strahove ljudi je recept za anksioznost bez ikakvih sastojaka za mudro donošenje odluka.
Pregrade za veštačku inteligenciju otvorene su 2023. godine, ali sledeća godina može doneti usporavanje. Razvoj veštačke inteligencije će verovatno ispuniti tehnička ograničenja i naići na infrastrukturne prepreke kao što su proizvodnja čipova i kapacitet servera. Istovremeno, regulacija veštačke inteligencije će verovatno biti na putu.
Ovo usporavanje bi trebalo da da prostor za formiranje normi u ljudskom ponašanju, kako u pogledu etiketa, kada i gde je korišćenje ChatGPT-a društveno prihvatljivo, tako i efikasnosti, na primer kada i gde je ChatGPT najkorisniji.
ChatGPT i drugi generativni AI sistemi će se uklopiti u radne tokove ljudi, omogućavajući radnicima da brže i sa manje grešaka ostvare neke zadatke. Na isti način na koji su ljudi naučili da „guglaju“ za informacije, ljudi će morati da nauče nove prakse za rad sa generativnim AI alatima.
Ali izgledi za 2024. nisu potpuno ružičasti. Ovo će biti istorijska godina za izbore širom sveta, a sadržaj generisan veštačkom inteligencijom će skoro sigurno biti korišćen da utiče na javno mnjenje i podstakne podele.
Meta je možda zabranio upotrebu generativne veštačke inteligencije u političkom oglašavanju, ali to neće verovatno sprečiti korišćenje ChatGPT-a i sličnih alata za kreiranje i širenje lažnog ili obmanjujućeg sadržaja.
Političke dezinformacije proširile su se društvenim medijima 2016. kao i 2020. godine, i gotovo je izvesno da će generativna veštačka inteligencija biti korišćena za nastavak tih napora u 2024. godini. Čak i van društvenih medija, razgovori sa ChatGPT-om i sličnim proizvodima sami po sebi mogu biti izvori dezinformacija.
Kao rezultat toga, još jedna lekcija koju će svi – korisnici ChatGPT-a ili ne – morati da nauče u drugoj godini blokbaster tehnologije jeste da budu oprezni kada su u pitanju digitalni mediji svih vrsta.
