Fosil morske krave otkriven u severnoj Venecueli pruža fascinantan uvid u surovu stvarnost lanaca ishrane u morima pre 20 miliona godina. Međunarodni tim istraživača, predvođen paleontologom Aldom Benites-Palominom sa Univerziteta u Cirihu, detaljno je proučavao ostatke ovog drevnog sisara iz izumrlog roda Culebratherium, otkrivajući da je pretrpeo stravičan kraj, postavši plen ne jednog, već dva moćna predatora – krokodila i ajkule.
Ovaj značajan nalaz započeo je slučajnim otkrićem neobičnih stena od strane lokalnog farmera južno od grada Koro. Kada su istraživači stigli na lice mesta, otkrili su fosilne ostatke, uključujući deo lobanje i 18 pršljenova morske krave. Dalja analiza tragova ugriza na fosilima otkrila je da je životinja najpre bila napadnuta od strane krokodila. Ovaj napad, kako istraživači veruju, verovatno je bio fatalan za morsku kravu. Međutim, njena priča se tu ne završava.
Nakon što se krokodil povukao, na scenu je stupila izumrla tigrasta ajkula (Galeocerdo aduncus), koja je iskoristila priliku da se hrani ostacima morske krave. Tim istraživača pronašao je tragove ugriza koji odgovaraju zubima ove vrste ajkule, a kao dodatni dokaz, u vratu morske krave pronađen je zub koji je pripadao upravo ovoj ajkuli. Ova otkrića omogućila su istraživačima da rekonstruišu fascinantnu i brutalnu interakciju između dva predatora i njihovog plena.
„Danas često vidimo predatore kako napadaju svoj plen, a zatim taj plen postaje izvor hrane za druge životinje. Ali fosilni zapisi o takvim interakcijama su retki,“ izjavio je Benites-Palomino. „Ovaj nalaz nam pruža jedinstven uvid u način na koji su lanac ishrane i ekosistemi funkcionisali u miocenu.“
Analiza sedimenta oko područja gde su fosili pronađeni omogućila je istraživačima da datiraju ove događaje na period od pre oko 20 miliona godina. Nalazi pružaju važne informacije o ekološkim mrežama tog perioda, koje, kako se ispostavilo, funkcionišu na način sličan današnjim.
Proučavanje tragova na fosilima, kao i njihovih uzroka, zahtevalo je mesece napornog rada. Istraživači su morali pažljivo identifikovati fosile, analizirati tragove ugriza, i povezati ih sa mogućim predatorima. Njihov rad je rezultirao jednim od retkih zabeleženih slučajeva višestrukih predatora na jednom plenom u fosilnim zapisima.
„Dokazi o trofičkim interakcijama su retki u fosilnim zapisima, a kada postoje, obično su fragmentarni i dvosmisleni,“ napisao je tim u svom objavljenom radu. „Razlikovanje između tragova aktivnog predatorstva i događaja čišćenja često je izazovno, ali naš nalaz nudi jasnu sliku.“
Ovo istraživanje, objavljeno u uglednom časopisu Journal of Vertebrate Paleontology, ne samo da proširuje razumevanje drevnih ekosistema, već i pokazuje koliko su neka ponašanja predatora i odnosi u lancu ishrane ostali nepromenjeni kroz milione godina evolucije.
