Mera moždane aktivnosti poznata kao uzročni tok može pomoći da se locira izvor napada pre nego što se pojave, prema novoj studiji čiji su koautori istraživači sa Univerziteta Džordžija i Emori.
Studija, objavljena u Journal of Clinical Neurophisiologi, mogla bi smanjiti potrebu za invazivnim procedurama u lečenju epilepsije otporne na lekove.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 50 miliona ljudi širom sveta živi sa epilepsijom. Ovaj neurološki poremećaj je obeležen ponavljajućim napadima — iznenadnim napadima abnormalne električne aktivnosti u mozgu.
„Napadi se često opisuju kao električne oluje u mozgu“, rekao je koautor Mukeš Dhamala, vanredni profesor na Institutu za neuronauke u državi Džordžija i Odeljenju za fiziku i astronomiju. „I to može da preuzme normalno funkcionisanje. Pacijenti mogu izgubiti svest i kontrolu nad svojim ponašanjem od nekoliko sekundi do minuta.“
Dok se neki slučajevi epilepsije mogu lečiti lekovima, oko 30 procenata se smatra otpornim na lekove. Ovi slučajevi zahtevaju hiruršku intervenciju na području mozga gde napadaj počinje, poznat kao fokus napada.
Neurohirurzi traže područja abnormalne aktivnosti koristeći intrakranijalni elektroencefalogram (iEEG), proceduru u kojoj se elektrode hirurški implantiraju u mozak tokom trajanja testa. Da bi radio, pacijent mora da ima napad dok iEEG snima.
Ovaj pristup lociranju fokusa napada je uspešan samo u 40 do 60 procenata vremena iz više razloga. Prvo, pacijent mora imati napad dok iEEG snima. Kada se napadi javljaju sporadično i bez upozorenja, to može biti problem. Drugo, iEEG može promašiti region fokusa ili otkriti više regiona abnormalne aktivnosti. U ovim slučajevima može biti teško — ako ne i nemoguće — vizuelno protumačiti iEEG snimke.
„Tu dolazimo – da pomognemo neurohirurzima analizom snimljenih podataka“, rekao je Dhamala.
Umesto da gledaju na izlaz sa svake pojedinačne elektrode, Dhamala i njegov tim su počeli da kombinuju podatke iz svake tačke kako bi dobili širu sliku o aktivnosti mozga. Kao i korišćenje seizmografa za određivanje lokacije i jačine zemljotresa, ove tačke podataka se mogu koristiti za određivanje uzročnog toka, merenje koje kvantifikuje aktivnost ove šire mreže.
Ranije su Dhamala i njegove kolege koristili visokofrekventnu aktivnost za koju se zna da je prisutna tokom napada da bi pokazali da uzročni tok može locirati žarišta. U svojoj nedavnoj studiji, tim je bio u stanju da uradi isto koristeći niskofrekventnu aktivnost, koja se javlja pre nego što napad počne. Njihovi nalazi sugerišu da korišćenje niskih frekvencija za određivanje uzročnog toka može pomoći da se locira napad mnogo pre nego što se desi.
„Metoda potencijalno može otvoriti potpuno novu mogućnost lokalizacije napada sa… neinvazivnim pristupom“, rekao je Dhamala. „To je ideja.“
U budućnosti, neurohirurzi će možda moći da lociraju žarišta bez čekanja da pacijenti imaju više napada i to čak i sa manje invazivnim tehnikama. Tim sada sprovodi istraživanje o upotrebi funkcionalne magnetne rezonance, koja meri niskofrekventnu aktivnost, kao alternativu.
