Veliki međunarodni tim naučnika sa različitim iskustvom otkrio je da su postojala dva puta pripitomljavanja grožđa koja su dovela do njegove upotrebe u proizvodnji vina. U svom radu objavljenom u časopisu Science, grupa opisuje sprovođenje najvećeg sekvenciranja genoma sorti vinove loze, uglavnom tokom pandemije. Robin Allabi sa Univerziteta u Vorviku, objavio je članak Perspectives u istom izdanju časopisa koji opisuje rad tima.
Ljudi su pravili vino od grožđa i jeli stone sorte veoma dugo, ali do sada se malo znalo o njihovoj evolucionoj istoriji. Dugo se pretpostavljalo da je kultivisana vinska loza Vitis vinifera, prvo odomaćena u nekim delovima zapadne Azije, i da su sve glavne sorte koje se danas koriste potekle od njih. Pretpostavlja se i da su vinske sorte vinove loze gajene pre sorti koje su gajene za jelo, tzv. stone sorte. U ovom novom naporu, istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da su obe pretpostavke pogrešne.
Rad je uključivao dobijanje i proučavanje genoma 2.448 uzoraka vinove loze prikupljenih sa 23 lokacije u 16 zemalja – uzorci su uključivali i divlje i domaće sorte grožđa. Istraživači su kreirali genom Vitis silvestris na nivou hromozoma, a zatim sekvencionirali 3.186 kolekcija sorti koristeći ga kao referencu.
Otkrili su da postoje dve geografske oblasti u kojima je grožđe prvo pripitomljeno, jedno na Kavkazu, a drugo u zapadnom delu Azije. Podaci su takođe pokazali da se pripitomljavanje u ova dva regiona dogodilo otprilike u isto vreme — pre otprilike 11.000 godina — i takođe se poklopilo sa početnim fazama poljoprivredne proizvodnje. Tim je takođe otkrio da se stono grožđe pripitomljava otprilike u isto vreme.
Istraživači su takođe otkrili nekoliko genetskih faktora koji su igrali ulogu u pripitomljavanju grožđa, za koje primećuju da bi se mogli koristiti za poboljšanje procesa proizvodnje vina, posebno jer se očekuje da će mnoge oblasti u kojima se uzgaja grožđe doživeti promene u životnoj sredini kako se globalno zagrevanje nastavlja.
