Društveni odnosi utiču na fizičko zdravlje, ali ostaju pitanja o prirodi ove veze. Novo istraživanje u oblasti socijalne psihologije i nauke o ličnosti sugeriše da način na koji se osećate u vezi sa svojim bliskim odnosima može uticati na način na koji vaše telo funkcioniše.
Prethodne studije manjeg obima ispitivale su vezu između sukoba u vezi ili zadovoljstva nivoom stresa i krvnog pritiska. Novo istraživanje ispituje efekte pozitivnih i negativnih iskustava u vezi na telo, kao i kako se ta iskustva i zdravstveni ishodi menjaju iz dana u dan.
„I pozitivna i negativna iskustva u našim odnosima doprinose našem svakodnevnom stresu, suočavanju i fiziologiji, kao što su krvni pritisak i reaktivnost otkucaja srca“, kaže glavni autor Brajan Don sa Univerziteta u Oklandu. „Pored toga, nije važno samo kako se osećamo u vezi sa našim odnosima u celini; važni su i usponi i padovi.“
Tokom tri nedelje, 4.005 učesnika je završilo svakodnevne provere putem svog pametnog telefona ili pametnog sata, dajući procene njihovog krvnog pritiska, otkucaja srca, stresa, suočavanja. Svaka tri dana, učesnici su takođe delili razmišljanja o svojim najbližim odnosima, navodeći svoja pozitivna i negativna iskustva.
Istraživači su otkrili da su, u proseku, ljudi sa pozitivnijim i manje negativnih iskustava prijavili manji stres, bolje suočavanje i nižu reaktivnost sistolnog krvnog pritiska što je dovelo do boljeg fiziološkog funkcionisanja u svakodnevnom životu. Nasuprot tome, varijabilnost—ili svakodnevni usponi i padovi—u negativnim iskustvima vezama kao što je konflikt posebno su predviđali ishode poput stresa, suočavanja i ukupnog sistolnog krvnog pritiska.
Dr Don napominje da je jedna šira implikacija ove studije da je važno razmotriti kako spoljni stresori — kao što je pandemija COVID-19 — mogu uticati na međuljudske odnose, a samim tim i na njihovo fizičko zdravlje.
„Od pandemije COVID-19, odnosi su se suočavali sa izazovima bez presedana, turbulencijama i promenama“, kaže dr Don. „Ovo znači da pandemija COVID-a može imati zdravstvene implikacije ne samo zbog samog virusa, već i indirektno kao rezultat uticaja koji ima na međuljudske odnose. To jest, zato što je pandemija COVID-19 stvorila značajan pritisak, turbulencija i varijabilnost u odnosima ljudi, može indirektno da promeni stres, suočavanje i fiziologiju u svakodnevnom životu, a sve to ima važne implikacije na fizičko blagostanje.“
Istraživači su upozorili da se studija ne tumači kao dokaz da iskustva u vezi imaju fiziološke efekte. Umesto toga, nalazi sadrže asocijacije iz svakodnevnog života koje ilustruju kako su odnosi i fizičko zdravlje često isprepleteni. Uzročni zaključci, kaže dr Don, moraju biti rezervisani za eksperimentalne studije.
U budućnosti, dr Don predlaže da istraživači gledaju dalje od ishoda kao što su krvni pritisak i reaktivnost otkucaja srca kako bi stekli potpunije razumevanje o tome kako odnosi mogu uticati na zdravlje.
„Bilo bi korisno ispitati druga fiziološka stanja, kao što su odgovori neuroendokrinog ili simpatičkog nervnog sistema kao ishodi svakodnevnih pozitivnih i negativnih iskustava u vezi, koja mogu otkriti različite obrasce asocijacija.
