Pre godinu dana, Karlos Nobre, jedan od najboljih brazilskih klimatskih naučnika, bio je redak glas optimizma o budućnosti planete.
Ovaj 73-godišnjak, jedan od vrhunskih stručnjaka za amazonsku prašumu, veselio se činjenici da su „po prvi put svi lideri u regionu mobilisani da pronađu rešenja za šumu“ na samitu u severnom Brazilu.
Danas upozorava da je najveća džungla na svetu, koju pustoše najgori šumski požari izazvani sušom u poslednjih nekoliko decenija, u egzistencijalnoj opasnosti.
Svet rizikuje da „izgubi Amazon“, rekao je on u intervjuu za AFP.
Rekordan talas šumskih požara, podstaknut teškom sušom povezanom sa klimatskim promenama i krčenjem šuma, izaziva pustoš širom Južne Amerike.
Najgora suša u Brazilu u poslednje vreme izazvala je najveće požare u zemlji u poslednjih više od decenije, ostavljajući do 80 odsto zemlje prekriveno dimom.
Dok se nekoliko zemalja, uključujući Kanadu, redovno bore sa katastrofalnim požarima, oni su često proizvod prirodnih udara groma koji se brzo šire kroz suvu vegetaciju, rekao je Nobre.
U Amazoniji, nasuprot tome, većinu požara ilegalno pale ljudi u poljoprivredne svrhe.
„Kriminalci su shvatili da sateliti otkrivaju požar samo kada se vatra proširi na 30 ili 40 kvadratnih metara.
„Ovo im daje vremena da napuste područje pre nego što budu uhapšeni“, rekao je Nobre.
U februaru je evropski klimatski monitor Kopernikus objavio da je po prvi put u istoriji Zemlja izdržala 12 uzastopnih meseci na temperaturama 1,5 stepena Celzijusa višim od predindustrijske ere — četiri godine ranije nego što je predviđeno.
Stručnjaci su upozorili da će se ekstremni vremenski događaji naglo ubrzati na 1,5 stepeni Celzijusa.
„To nije sporo, linearno povećanje“, rekao je Nobre.
„Već 2024. godine vidimo kako se učestalost ekstremnih pojava ubrzava i obara rekorde“, dodao je on, navodeći pojačane „toplotne talase, jake kiše, suše, šumske požare“ među ekstremnim vremenskim pojavama koje su učestale u nekim delovima planetu.
Nobre je upozorio da požari koji gutaju delove Amazona rizikuju da ubrzaju njen prelazak u suve travnjake savane.
„Ako se globalno zagrevanje nastavi i ne zaustavimo potpuno krčenje šuma, degradaciju i požare, do 2050. godine ćemo preći tačku bez povratka“, upozorio je on.
„Za 30 do 50 godina izgubićemo najmanje 50 odsto šume“, rekao je on.
Povećanje zagrevanja na 2,5 stepeni Celzijusa do 2050. godine izazvalo bi nove prelomne tačke, rekao je on, uključujući „potpuni gubitak Amazona“.
Među merama za koje se zalagao za smanjenje zagrevanja klime bile su ubrzavanje prelaska na obnovljivu energiju i masovna sadnja drveća u gradovima da bi delovala kao sunđeri za ugljen-dioksid.
Drveće može pomoći u snižavanju gradskih temperatura do 4,5C i takođe povećati vlažnost.
„Urbani sunđeri su veoma važno rešenje u celom svetu.“
