Alchajmerova bolest trenutno pogađa otprilike jednu od devet odraslih osoba u SAD starijem od 65 godina, a očekuje se da će ovaj poremećaj postati još rasprostranjeniji u budućnosti.
Iako još uvek nema poznatog leka za Alchajmerovu bolest, naučnici misle da su možda pronašli način da se pozabave jednim aspektom.
U novoj studiji, tim sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu (UC San Diego) i Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) uspeo je da rekonfiguriše cirkadijalne satove životinja u mišjem modelu Alchajmerove bolesti, kroz program isprekidanog posta .
Poremećaj cirkadijanskog sata je jedan od načina na koji Alchajmerova bolest ometa biološke procese u telu. Ljudi sa bolešću suočavaju se sa promenama u ciklusu spavanja/budnosti, često imaju povećana kognitivna oštećenja i konfuziju uveče, i mogu imati poteškoća da padaju i spavaju.
Trenutni tretmani Alchajmerove bolesti ne ciljaju ovaj aspekt bolesti, ali je moguće da postoje drugi načini za ublažavanje problema.
Kada su istraživači stavili miševe na vremenski ograničen raspored hranjenja, životinje su pokazale primetna poboljšanja u funkciji pamćenja. U međuvremenu, amiloidni proteini – koji su dugo bili povezani sa Alchajmerovom bolešću – imali su manje šanse da se akumuliraju u mozgu miševa koji gladuju.
Štaviše, miševi na rasporedu hranjenja pratili su redovniji obrazac spavanja, bili su manje hiperaktivni noću i imali su manje poremećaja sna u poređenju sa miševima kojima je bilo dozvoljeno da jedu u bilo kom trenutku.
„Dugi niz godina smo pretpostavljali da su cirkadijalni poremećaji koji se vide kod ljudi sa Alchajmerom rezultat neurodegeneracije, ali sada učimo da bi moglo biti obrnuto – cirkadijalni poremećaj može biti jedan od glavnih pokretača Alchajmerove patologije“, kaže neuronaučnik Paula Desplats sa UC San Diego.
„Ovo čini cirkadijalne poremećaje obećavajućom metom za nove tretmane Alchajmerove bolesti, a naši nalazi pružaju dokaz koncepta za lak i pristupačan način za ispravljanje ovih poremećaja.“
Miševima je bilo dozvoljeno da jedu samo u roku od šest sati svakog dana. Kod ljudi, ovo bi se izjednačilo sa postom od 14 sati u svakom ciklusu od 24 sata – i čini se da to pomaže da se resetuju prirodni cirkadijalni ritmovi koje je Alchajmerova bolest poremetila.
Promene su primećene sve do molekularnog nivoa, sa više gena povezanih sa bolešću i upalom u mozgu koji pokazuju razlike u načinu na koji su izraženi kod Alchajmerovih miševa na gladovanju.
Usvajanje režima povremenog posta je nešto što ljudi mogu da urade relativno lako i relativno brzo – kako tretmani idu, to je prilično jednostavno. Ako se isti rezultati pronađu u ispitivanjima na ljudima, to je još jedna obećavajuća opcija za istraživanje u borbi protiv ovog štetnog oblika demencije.
„Cirkadijalni poremećaji kod Alchajmerove bolesti su vodeći uzrok smeštaja u starački dom“, kaže Desplats.
„Sve što možemo da uradimo da pomognemo pacijentima da obnove svoj cirkadijalni ritam će napraviti ogromnu razliku u tome kako se lečimo sa Alchajmerom u klinici i kako negovatelji pomažu pacijentima da upravljaju bolešću kod kuće.“