Opasno nizak krvni pritisak smatra se „nevidljivom“ posledicom paralize, što doprinosi nevolji čak 9 od 10 osoba sa povredama kičmene moždine.
Sada je razvijen novi implantat koji tretira problem isporukom električne stimulacije odabranoj grupi kičmenih neurona.
Uređaj, nazvan neuroprostetički barofleks, stimuliše donji deo kičme, koji sadrži najviše neurona uključenih u kontrolu krvnog pritiska, rekli su istraživači. Nalazi su objavljeni 6. aprila kao esej u časopisu Science.
Povreda kičmene moždine često ometa sposobnost mozga da modulira krvni pritisak kada osoba promeni položaj, kao što je prelazak iz sedećeg u stojeći položaj.
Ova sposobnost, nazvana baroreceptorski refleks, uključuje niz brzih odgovora unutar tela kako bi se krvni pritisak održao u normalnom opsegu kada neko naglo promeni položaj, kaže Klivlendska klinika.
Mozak oseća da se zidovi arterija rastežu usled naglog povećanja krvnog pritiska. Kao odgovor, mozak može da naredi telu da kompenzuje, iako niz reakcija koje se odvijaju u roku od nekoliko otkucaja srca.
Osoba sa povredom kičmene moždine može imati vrtoglavicu, mučninu ili nesvesticu ako njen baroreceptorski refleks ne uspe i krvni pritisak padne na veoma nizak nivo kao rezultat pokušaja kretanja.
„Skoro svi ovi pacijenti se leče od ortostatske hipotenzije korišćenjem konzervativnih mera kao što je vezivanje za stomak, možda kompresione čarape na nogama, ili im je preporučeno da imaju ishranu sa visokim sadržajem soli, takve stvari“, rekao je vođa projekta Džordan Skver. u saopštenju časopisa. On je istraživač sa NeuroRestore na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju.
„Ali ako ih onda pitate da li i dalje imaju simptome, uprkos tome što se leče konzervativno, skoro svi i dalje imaju“, dodao je on.
Skuair i njegove kolege razvili su ovaj tretman proširivši upotrebu sličnih uređaja za električnu stimulaciju kako bi povratili kretanje i osećaj kod nekih ljudi.
Skuair je prvo odredio desni deo kičme za stimulaciju ispitivanjem kičmene moždine glodara segment po segment.
Otkrio je da su poslednja tri segmenta kičme obogaćena ovim neuronima, stvarajući „vruću tačku“ koja bi mogla da se stimuliše da kontroliše krvni pritisak.
Istraživači su testirali uređaj na jednoj ženi koja je, kao rezultat teške bolesti motora i autonomnog nervnog sistema, imala tako nizak krvni pritisak da nije mogla da stoji više od nekoliko minuta u isto vreme.
Žena je mogla da hoda nekoliko stotina metara odmah po prijemu implantata i prestala je da pada u nesvest, rekao je Skuair.
Za svoj rad na razvoju ovog tretmana, Skuair je dobitnik 2023. BioInnovation Institute & Science Prize for Innovation, koja nagrađuje naučnike koji otvaraju nove terene na raskrsnici prirodnih nauka i preduzetništva.
„Nagrađivano istraživanje dr Skuaira o epiduralnoj električnoj stimulaciji vraća kontrolu krvnog pritiska kod pacijenata koji pate od povrede kičmene moždine“, rekla je Jevgenija Nusinovič, viši urednik časopisa Science. „Korišćenje ove tehnologije za stabilizaciju krvnog pritiska u normalnom opsegu smanjuje rizik pacijenata od nesvestice i drugih komplikacija, značajno poboljšavajući njihovu bezbednost i kvalitet života.
Agencija za napredne istraživačke projekte američke odbrane sada finansira napore za proširenje mogućnosti lečenja.
Na primer, implantat bi mogao pomoći pacijentima odmah nakon povrede kičmene moždine, kada krvni pritisak može biti nestabilan.
Pacijenti se sada leče lekovima tokom ovog opasnog perioda, ali ti lekovi mogu premašiti svoju terapijsku oznaku ili se istrošiti, rekao je Skuair.
„Ovaj [implantat] možda ima ulogu da zadrži ljude stabilnima kada su na intenzivnoj ili jedinici za kičmu“, rekao je on.
